DAN KADA JE VELIKA NARODNA SKUPŠTINA U KRAGUJEVCU DONELA NAJZNAČAJNIJI DOKUMENT: Prvi Ustav Srbije bio je najmoderniji u Evropi!
Poruka Pravni akt napisao je Dimitrije Davidović, a važio je svega dve nedelje, jer nije odgovarao ni Turskoj, ni Rusiji, ni Austriji, ali ni knezu Milošu Obrenoviću
Građani Srbije 15. i 16. februara obeležavaju Dan državnosti, u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka, ali i na došenje prvog Ustava Srbije, koji je u to vreme bio jedan od najmodernijih u Evropi.
Istoričari danas ocenjuju da je tim Ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije, i da je u tom periodu najviše ličila na Ameriku!
Ovaj dokument usvojila je Velika narodna skupština, koja je zasedala u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru.
Prema nekim podacima, Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok drugi pominju brojke od 3.000 do 4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).
Pisac Ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna (tadašnja Austrija), izdavač prvih srpskih novina u Beču i knjažev sekretar.
Ustav je, međutim, bio na snazi samo dve nedelje, do početka marta, kad je privremeno, a 11. aprila 1835. godine i konačno ukinut. Njegove odredbe nisu odgovarale ni Turskoj, ni Rusiji ni Austrija, ali ni samom knezu Milošu Obrenoviću, kome se nije dopadalo ograničavanje vlasti Ustavom i zakonima.
Kurir / Momčilo Petrović
Foto: Arhiva, Profimedia, Printscreen, Shutterstock