Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas u Minhen, gde će učestvovati na 55. Minhenske konferenciji o bezbednosti, a već popodne ima bilateralne sastanke sa visokim zvaničnicima Nemačke, Velike Britanije, Belgije i drugim.
Tokom učešća na konferenciji predsednik Srbije će imati on će imati 15 do 20 bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, među kojima su predsednici Jermenije i Moldavije, evropski komesar Johanes Han, šefovi ruske i nemačke diplomatije, Sergej Lavrov i Hajko Mas, potpredsednik belgijske vlade Didije Rejnders. . .
Vučić će imati i odvojene susrete sa poslanicima Bundestaga, senatorima i članovima delegacije Kongresa SAD, kao i sa zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije.
Tokom konferencije Vučić će učestvovati na Panel diskusiji "Bezbednost u Jugoistočnoj Evropi: dva koraka napred, jedan korak nazad".
Vučić je, ranije, najavio da u Minhenu, gde se okuplja svetska politička elita, ide da se bori za Srbiju.
Organizator konferencije najavljuje da će od 15. do 17. februara, o aktuelnim krizama i bezbednosno političkim izazovima u svetu, što je glavna tema skupa, govoriti oko stotinu visokih predstavnika iz politike iz celog sveta.
Kako se ističe u saopštenju dostavljenom Tanjugu, posle 2017. nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo će uzeti učešće na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, na kojoj će govoriti i šef nemačke diplomatije Hajko Mas, ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, ministar privrede Peter Altmajer, vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc, ali i više od 45 poslanika Bundestaga iz svih frakcija.
SAD takođe dolaze sa do sada najbrojnijom delegacijom, koju će predvoditi potpredsednik Majk Pens, a u kojoj će biti i predstavnici Kongresa, na čijem čelu će biti predsednica tog tela Nensi Pelosi.
Među učesnicima će biti i visoki zvaničnici Kine, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, ali i šefovi Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Na dnevnom redu konferencije posebna tema biće posledice nove ere takmičenja velikih sila, a govoriće se i o kontroli naoružanja i saradnji u odbrambenoj politici.
"Prevedeno" na nediplomatski jezik, čini se da će glavna tema biti kako da se zaustavi Kina, te odnos prema Rusiji.
Ove dve zemlje posebno su apostrofirane i u godišnjem Izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije, pod nazivom "Velika slagalica: ko će skupiti delove", i to u delu koji se bavi Zapadnim Balkanom.
U regionu su, kako se konstatuje u dokumentu, nedostatak političkog i ekonomskog napretka, kao i zamor od proširenja Evropske unije umanjili veru "obe strane" u izvesnost članstva.
Negativan razvoj situacije na Zapadnom Balkanu se intenzivira, navodi se u Izveštaju, dok drugi akteri povećavaju svoj uticaj, naročito Kina i Rusija.
Kina se vidi kao najnoviji "igrač" na Balkanu, a njene aktivnosti bude sumnju unutar EU da bi Peking mogao da iskoristi svoju ekonomsku snagu zarad političke dobiti.
Rusija je, dodaje se, tradicionalni igrač u regionu, ali sada Balkan posmatra kao ključni deo nove "velike igre", koja može da pomogne u ometanju i slabljenju Evropske unije.
Moskva se otvoreno optužuje za mere u cilju destabilizacije Zapadnog Balkana, uključujući aktivne napore za podsticanje etnčkog konflikta i izazivanje frustracija kod EU merama antizapadne propagande.
Istovremeno, stabilnost u regionu ostaje krhka, konstatuje se u Izveštaju.
U Sarajevu raste strah od eskalacije etničkih tenzija nakon ulaska "srpskog nacionaliste" Milorad Dodik u Predsedništvo BiH, kažu u Izveštaju.
A kao primer "krhke stabilnosti" navode da je Kosovo u decembru - protivno želji NATO - odlučilo da formira svoju vojsku na šta je Srbija, kako se tvrdi, odgovorila pretnjom oružane intervencije.
(Kurir.rs/Tanjug)