OVO SU NAJVEĆE PRETNJE OPSTANKU ČOVEČANSTVA: Ako dođe do smaka sveta, evo kako bi to izgledalo (FOTO)
Izumiranje čovečanstva može biti stvar noćnih mora, ali postoji mnogo načina na koje se to zaista može dogoditi.
Popularna kultura ima tendenciju da se fokusira samo na najspektakularnije mogućnosti: poput asteroida iz filma "Armageddon" ili invazije vanzemaljaca iz "Dana nezavisnosti". S obzirom na to da je dramatičan kraj čovečanstva moguć, fokusiranje na ovakve scenarije može značiti ignorirsanje najozbiljnijih pretnji s kojima se suočavamo u današnjem svetu.
A verovatno se radi o stvarima oko kojih možemo nešto i preduzeti, za BBC pišu Simon Berd i Loren Holt iz Centra za studije egzistencijalnog rizika.
Vulkanska pretnja
Erupcija vulkana Mount Tambora u Indoneziji 1815. godine usmrtila je više od 70.000 ljudi, dok se vulkanski pepeo izdigao sve do viših slojeva atmosfere. To je smanjilo količinu sunčeve svetlosti koja je dolazila do Zemljine površine i iniciralo ono što je postalo poznato kao "godina bez leta".
Jezero Toba na drugom kraju ostrva Sumatre skriva još strašniju priču. Nastalo je u vulkanskoj erupciji enormnih razmera prije 75.000 godina, a posledice toga osećaju se i danas. Iako se u poslednje vreme ova teorija preispituje, čini se da je upravo ta erupcija dovela do drastičnog smanjenja populacije prvih ljudi.
Mogućnost supervulkanske erupcije svakako je zastrašujuća, no ne bi trebalo previše da brinemo. Supervulkani i druge prirodne katastrofe, poput udara asteroida ili eksplozije zvezde u našem svemirskom komšiluku, nisu verovatne ni 2019. ni bilo koje druge godine.
Rastuće pretnje
Međutim, to se ne može reći za mnoge globalne pretnje koje izazivaju ljudi. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija i Svetski ekomomski forum naveli su klimatske promene kao najveće rizike za 2019. godinu. Ujedinjene nacije govore o klimatskim promenama kao o "pitanju života i smrti" u mnogim regijama.
Povećavaju se i potencijalni rizici novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija. Spominju se scenariji poput sve sofisticiranijih sajber oružja koja bi mogla sprečiti pristup ključnim podacima čitavih nacija ili autonomnih algoritama koji bi moglo nesvesno uzrokovati krah na berzama.
Jedna od pretnji je i mogućnost nuklearnog rata. Dok se mnogi usrersređuju na tenzije između globalnih sila, nove tehnologije takođe mogu da nas učine manje bezbednima. To bi se moglo dogoditi ne samo zbog prožimanja nuklearnog i konvencionalnog oružja nego i zbog rizika da će veštačka inteligencija pokrenuti nuklearni rat.
Sledeći rizik koji bi mogao biti u porastu je globalna pandemija. Grip, na primer, godišnje ubija oko 700.000 ljudi i košta globalnu ekonomiju oko 500 milijardi dolara. Sve gušće naseljena i mobilna ljudska populacija pogodne su okolnosti za brzo širenje novih vrsta gripa. A to izaziva zabrinutost jer uvek je moguća pojava nove pošasti.
Uznemirujuća budućnost
Iako su sve ove pretnje stvarne, najveća opasnost s kojom se suočavamo 2019. godine iz globalne perspektive verojatno leži drugde. S obzirom na to da na Zemlji živi gotovo osam milijardi ljudi, sve se više oslanjamo na globalne sisteme kako bismo se održali. To se odnosi na prirodu koja nam daje hranu, vodu, čist vazduh i energiju, kao i na globalnu ekonomiju koja te resurse pretvara u dobra i usluge.
Rapidne klimatske promene samo pogoršavaju situaciju. Zato globalne rizike možda ne bi trebalo definisati veličinom katastrofe, nego njihovim potencijalom da naruše te vitalne sisteme.
S obzirom na to da sve na što se oslanjamo na funkcionisanje električnog, kompjuterskog i internet sistema, sve što može oštetiti te sisteme, od sunčeve baklje do nuklearne eksplozije u atmosferi, može prouzrokovati veliku štetu.
Prevencija katastrofa
Moguće je, međutim, pronaći nove načine da bi se rizici smanjili. Poznata je priča o danskom kralju Knutu koji je naredio moru da se povuče. Knut je, međutim, znao da ne može da zaustavi plimu i hteo je samo svojim dvorjanima da pokaže kako je nemoguće kontrolisati i Božju volju, no sličan osećaj bespomoćnosti pred prirodnim silama može obuzeti i nas kad sagledamo mogućnost budućih katastrofa.
Ali, Danci su ipak uspeli da zaustave more i kroz generacije uspostave novu obalnu liniju. Gradili su nasipe i isušivali močvare kako bi se zaštitili od nadolazećih plima. Ponekad se, dakle, možemo zaštititi osmišljavanjem načina koji će čovečanstvo učiniti otpornim na nesreće. Tako bi i 2019. i nadolazeće godine mogle biti sigurne godine za čovečanstvo.
Kurir.rs/ BBC
Foto: Profimedia