Nada Topčagić bez ustručavanja u ekskluzivnom intervjuu za Kurir otkriva najveće estradne, ali i svoje lične tajne.
Folk zvezda žali za sedamdesetim i osamdesetim godinama kada su se svi pevači iskreno družili na turnejama obilazeći svet. Ona smatra da se tada više cenila muzika nego danas jer su autori i kompozitori pravili prave pesme, koje se i danas slušaju.
Pošto već dugo ne snimaš, misliš li da si se ogrešila o svoju publiku?
- Velika je produkcija pevača. Da imamo toliko tržište, da ideš odavde do Nju Džersija, onda bi bilo za svakog posla, a ovako je suženo. Svuda je kriza, mnogo je krokodila, a barica mala. Ja imam jednu pesmu na čekanju i uskoro ću je izdati.
Da li je tačno da si odbila brojne hitove koje su posle snimili Miroslav Ilić, Vesna Zmijanac, Zorica Brunclik?
- Tačno je. Odbila sam jer mi se u tom trenutku nije dopadalo. Nikad nisam volela da se hvalim time, ali zaista jeste tako.
Otkud to da se nisi priklonila novom muzičkom pravcu? Je l' bi prihvatila duet sa Bubom, Džalom, Rastom?
- Ko god se priklonio Bubi, Rasti, Jali, Prali, nije uspeo. Novo je vreme, došli su neki novi klinci, što bi rekao Đole Balašević. Međutim, svi ti klinci vole muziku iz mog vremena, pesme koje mi je Vukas pravio su se povampirile. Pokušala sam da odem u nove izlete, kao od "Vikenda do vikenda", koji je dobro prošao kod mladih, ali ljudi me ne vide u tome. Kada vidim da svi najavljuju nove projekte, ja kažem da će se nasukati kao Titanik. Tu se teške pare daju i na kraju nema ništa od toga. Ja pevam samo staro kad gostujem, Zlatko (suprug, prim. aut.) mi kaže zašto ne pevam nove, a svi traže staro.
Kažu da autori danas samo gledaju da uzmu što više para.
- Da bi napravili nešto novo, bore se da budu Bube, Ždrale, Zlaje, ali ne polazi im za rukom. Mene pitaju: "Nado, kako ne možeš da snimiš pesmu kao što je "Jutro je", a ja kažem: "Nema šanse. Svi kompozitori hrle da bi napravili nešto novo". Počnimo od Cece Ražnatović, Željka Joksimovića, Zdravka Čolića... Svi pokušavaju da naprave i snimaju, ali nema hita već 20 godina. Dobro, nije baš 20 godina, ali nema ko šta da im ponudi kvalitetno.
Čekaj, kažeš da Ceca i Čola nemaju hitove?
- Pa, koji hit ima Čola? Ajde, kaži ti meni!
A "Okano"?
- Ma, ta pesma je dobra, ali nije hit kakve je on pre snimao. Sve je na starim pesmama. Kao da je vreme stalo.
Osamdesetih godina važila si avangardu i seks simbol. Kako si podnela starenje?
- Do jutra gledam stare snimke i slike i teško se mirim s tim. Starost nije lepa. Kad sam počela karijeru, putovala sam sa Verom Ivković i Anđelkom Govedarević. Poželela sam da imam dugu haljinu kao one, a Anđelka mi je rekla: "Bože, Nado dete, sama mladost je lepa". Tek sada vidim da je u pravu. Kad sam mlada i zategnuta, mogu da budem i gola. A mi smo nekada na sve to imali i pesme.
Jesi li imala konkurenciju?
- To je bila Zorica Brunclik. Ona je uspela godinu dana pre mene i bila je velika zvezda s pesmom "Ne daj da nas rastave". Zorica i Nada su bile te dve prave, svi su nas obožavali.
Da li je među vama bilo sujete i ljubomore?
- Ne, zato što se muzika opasno cenila, a obe smo bile u produkciji ploča. Tu je bilo samo četiri, pet pevača koji su prodavali albume. Svi bismo se potrpali u kombi sa orkestrom i putovali, imali po nekoliko koncerata dnevno, družili se, pili, smejali. Danas nema toga.
Ko je danas po tvom mišljenju seks bomba na estradi?
- Ako uzmemo u obzir da imaju sve, to su Tanja Savić i Milica Todorović. Mnogima se izvinjavam, ali Tanja je za mene bila jedno oličenje lepote i zgodnoće, pogotovo kada je ulazila u gradski štos. Pomislila sam da je pred njom velika karijera i onda odjednom čujem da se udala i otišla. U najvećem jeku karijere, lepote i snage, Tanja je otišla za Australiju.
Da li se upropastila time što se povukla sa scene?
- Ne mogu reći da se upropastila jer ima divnu porodicu. Polako počinje opet da se gura, ali nema šanse nikad više, povratka tog nema jer ima mnogo pevača.
Kako danas gledaš na estradu i ima li veze sa estradom kakva je bila u tvoje vreme kada si bila u jeku popularnosti?
- U odnosu na nekada, ovo je sramota. Starlete ubijaju. Sad je vreme starleta. Svako žensko koje malo na nešto liči, a nema talenta ni za šta, kaže "ja ću da idem da pevam". Ma, gde ćeš da pevaš, moraš da se rodiš s tim. Ako si se čerečila, ne možeš odmah da ideš da pevaš. Bogte krvavi!
Miroslav Ilić i ti ste jedno vreme bili nerazdvojni?
- Ne viđamo se više, ali ga cenim i poštujem. Sećam se da sam mu 1977. dala prve pare kao vojniku. Ljudi iz Doma sindikata organizovali su večeru za muzičare zabavne i narodne muzike, odnosno hit leta. To je bilo ludilo. Kada se pojavio Miroslav u vojničkom odelu, ja od svih povača ustajem i dajem u džep neke parice. On je tad imao pesmu "Devojka iz grada".
Kakvo je tada bilo pijanstvo kada se svi okupite?
- Više se uživalo u boemskom životu. Uf, u mom društvu se često opijalo. Ja sam mnogo radila i družila se sa Miroslavom Ilićem i s njim je stalno bilo problema kad pije. On je kompletna ličnost koja bi ti dušu dala, ali u to vreme smo svi pili, a on je bio jako nezgodan pod dejstvom alkohola. Ako iko o njemu nešto zna, to sam ja. Nije umeo da vlada sobom i mnogo sam razgovarala s njim. Znam ga kako diše.
Na koji način si mu pomogla?
- Kad popije, ne vredi ništa. Više ne pije i to me baš raduje.
Kako si uspela da se sačuvaš od kocke, droge i ostalih poroka kojima su podlegli pevači?
- Ljudi su uzimali ekstazi, a i šmrkali su. Neću da pričam koje velike zvezde su se drogirale i odvaljivale. Nikad nisam bila pristalica toga. Sećam se da su došli ljudi i pitali hoće li Nada, a oni su odgovorili da nije iz tog sveta.
Zašto nećeš da otkriješ njihova imena?
- Danas su jako popularne pevačice, ali ne želim da izgovaram imena. Nisam i nikad neću, dok sam živa.
Priča se da su te spopadale kolege.
- Bilo je šala, ali nikada ništa nije bilo. Nije bilo mnogo muvanja među estradom.
Zbog čega si odbijala da nastupaš kada se Tito razboleo?
- Kada je Tito bio bolestan, držala sam se toga da ne pevam. I nisam, a bila sam najpopularnija tada. Ja sam tada bila popularna kao Majkl Džekson. Ma kakvi, gde da idem! Drugi su se ubijali od para, a ja sam bila patriota i sedela sam kod kuće.
Da li si bila u situaciji da nemaš dinar u džepu pored toliko novca koji si zaradila?
- Pa tada nisam imala skoro šta da jedem. Trebao mi je dinar za prevoz da odem iz Prote Mateje u Bulevar kod prijatelja, nisam mogla. Mnoge kolege su se tada obogatile. Za mene je sve bilo "ne" jer je Tito bolestan, plašila sam se da neko ne oplete vlast. A kada sam došla u Beograd kao devojčurak, nije bilo povratka. Da sam otišla i vratila se u svoju patrijaharnu porodicu ne bih ostala živa, nema šanse. Takva su vremena bila, cenila se čestitost. I ako ideš s nekim, to sakriješ kao zmija noge, a danas je vreme čerečenja.
Kurir.rs / Marija Dejanović / Foto: Kurir
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: