Šaban Šaulić danas je poginuo u Nemačkoj, a već je jednom imao tešku saobraćajnu nesreću.
Devedesetih godina u Beču na njega su nasrnuli noževima, ali on se nije predao, hodao je krvav u krug čekajući pomoć i tako sačuvao svest i sopstveni život.
Upravo ovu situaciju on je opisao kao jednu od najtežih u svom životu. Na pitanje da li je bilo perioda kada je pesma utihnula u njegovom životu i srcu, on se prisetio ovog događaja:
"Nije bilo takvih situacija, osim jedne, koja je mogla da prekine, ne samo moju pesmu, već i moj život. To se desilo u Beču, u vreme onog embarga, kada nije moglo da se putuje bez stranih papira,koji su podrazumevali da moraš da imaš i stan. Ja sam imao te austrijske papire i jedne večeri, krenuo sam, iz stana, u restoran u kome sam nastupao."
"U mračnom haustoru zgrade, sačekali su me neki ljudi i počeli da me ubadaju nožem i udaraju "bokserima". I ja sam, pravo da vam kažem, video smrt sopstvenim očima. Srećom, dugo sam se bavio sportom, pa sam bio okretan i brz, i kada je sve to počelo, uspeo da ostanem na nogama, da se krećem, tako da nisu uspeli da me onesveste, jer bi onda, sigurno, do kraja završili posao."
"Izgleda da nisu imali puno vremena, a nisu ni očekivali takav otpor, pa su, u jednom trenutku pobegli. Dobio sam dva uboda nožem u leđa i jedan jak udarac "bokserom" u lice. Nisam imao drugog izbora nego da se vratim u stan, na treći sprat, da pozovem pomoć. Zgrada nije imala lift, i ja sam se, onako izranjavan i krvav, popeo gore, ni sam ne znam kako. Prebrojao sam, tačno, sedamdeset dva stepenika. Telefonirao sam prijateljici, koja je odmah pozvala policiju i hitnu pomoć, skinuo sa sebe kaput i sako koji su bili užasno teški, natopljeni krvlju, i šetao po stanu, da se ne bih onesvestio, jer ko zna da li bih, onda, preživeo. Policija i hitna su brzo stigle i sve se, srećom, dobro završilo. Kasnije sam saznao da je, navodno, jedan od gazdi lokala u Beču, angažovao te ljude, dajući im neke velike pare, da bi sprečio konkurenciju da radi. To je bilo jedino iskustvo posle kog je bilo teško nastaviti", pričao je Šaulić.
"Još samo da dočekam da oženim sina, jer mi je, danas, jedina neostvarena želja da zapevam na njegovoj svadbi i igram se sa njegovom decom. Ništa bolje i više ne bih poželeo, nego kako se odvijao moj život i moja karijera i baš ništa ne bih menjao, jer sam ostvaren i srećan čovek", pričao je Šaulić u istom intervjuu.
Čovek, koji je mogao da pogleda sebe sa zemlje i posle 50 godina karijere mogao samo da mašta o lepoj starosti izgubio je život samo nekoliko sati nakon njegovog nastupa.
Kurir.rs/VecernjeNovosti, Foto: Stefan Jokić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: