Koliko crnogorskih lekara radi na kruzerima nema zvanične evidencije, nezvanično njih oko 30 otisnulo se na more u potrazi za boljom zaradom, od čega je čak dvadesetak iz Kliničkog centra.
To su uglavnom anesteziolozi, pedijatri, hirurzi, kardiohirurzi i specijalisti urgentne medicine. Oni, prema saznanjima Pobjede, mesečno zarađuju i do devet plata crnogorskih lekara (oko 9.000 evra), a na pojedinim kruzerima doktor za mesec zaradi i do 20.000 dolara.
Pre devet godina na kruzer je otišao i specijalista hirurgije Željko Pejaković. Na to ga je, kako je ispričao za Pobjedu, naterala situacija iz koje nije video izlaz. Zbog mobinga na poslu je, priča, bio prisiljen da ode u beli svijet, ostavi dvoje male dece i napusti san da postane kardiohirurg.
“Nakon dužeg mobinga u Kliničkom centru našao sam se u takvoj situaciji da me teraju sa Kardiohirurgije, oduzimaju mi subspecijalizaciju. Potom me tadašnji menadžment šalje da radim u Urgentnom, gde opet počinje maltretiranje… Nikog nije bilo da me zaštiti, pruži podršku. Sva vrata na koja sam kucao zatvarana su. I tako sam ostao na ulici”, priseća se Pejaković.
S obzirom na to da je iz Kotora, predlog da ode na kruzer dobio je od prijatelja pomoraca. Iako je razmišljao o odlasku u Nemačku, na kraju je izbor pao na brod, na koji je otišao u januaru 2010. Ugovor za rad na kruzeru potpisuje se na šest meseci.
“Krenuo sam ispočetka, za mene sve nepoznato. Brod je jedna konzerva u kojoj se nalazi 4.500 do 6.500 putnika, zatim od 1.200 do 2.000 ljudi koji čine posadu i koja mora da opslužuje te goste, a lekar je taj koji mora da brine o svima njima. Prve četiri godine na brodu sam bio sam sa dve medicinske sestre. Sada su na kruzerima dva doktora i tri medicinske sestre, a na većim koji imaju do 7.000 putnika tri doktora i do pet sestara”, kazao je dr Pejaković, dodajući da je na brodu engleski oficijelni jezik, a poželjno je da se zna još jedan ili dva strana jezika.
On objašnjava da lekar na brodu obavlja celokupnu medicinu, a imaju i malu operacionu salu koja se koristi za prelome i povrede.
“Doktor na brodu mora da zna i neurologiju i neurohirurgiju i kardiohirurgiju i kardiologiju, zatim dečju ortopediju. Obavljamo kompletne preglede i dajemo odgovarajuću terapiju. Leti su na brodu najčešće porodice sa decom, a zimi uglavnom stariji, pa nisu retke povrede jer znaju da se često okliznu sa stepenica ili na bazenu”, priča Pejaković.
Posebna odgovornost je na šefu bolnice na kojoj poziciji se i sam nalazi. On, prema njegovim rečima, mora da donese odluku kada su u pitanju urgentni slučajevi.
“Kada imamo komplikovane slučajeve i životno ugrožene onda se oni šalju na kopno. To se radi na više načina. Kada se nalazimo u navigaciji (a to je najčeše u večernjim satima oko 6, 7 jer tada odlazimo sa brodom na drugu destinaciju) ako imamo hitne stvari obaveštavamo komandanta, kompaniju kao i šefa Medikal departmenta i bolnicu u koju treba da pošaljemo pacijenta. Dužni smo i da napišemo izveštaj o kompletnoj terapiji koju smo dali pacijentu”, rekao je Pejaković.
On naglašava i da su najteži slučajevi koje je imao u posljednjih devet godina bili kada pacijent ima infarkt, endem pluća, sa krvarenjima u mozgu i trombozom pluća.
“Bilo je raznih situacija. Sa pojedinima sam vršio transport helikopterom jer smo se nalazili u navigaciji. Međutim, kada nismo i kada ne vidimo kopno, lekari smo samo ja i kolega, kao i osoblje. Tako, recimo, kada prelazimo Atlantik treba nam i do šest-sedam dana da bi bili u navigaciji”, ispričao je Pejaković.
Crnogorski lekari, prema njegovim rečima, primaju platu od 700 do 1.000 evra.
“Zamislite kako je lekaru koji je minimum 25 godina proveo nad knjigom i radom i to doživljava. Kod nas je sve degradirano, posebno lekari, naša profesija i dostojanstvo”, kazao je Pejaković.
Kurir.rs/CDM
Foto: Vijesti.me