Belgija je zatražila od Libije da izmiri dugove belgijskim firmama iz Gadafijeve ere, dok je istovremeno povećala izglede za omogućavanje isplata iz sredstava zamrznutih sankcijama, otkriva pismo ministra spoljnih poslova Didijea Rejndersa.
Belgijska vlada je pod sve većim pritiskom da objasni zašto je omogućila više stotina miliona evra, a možda i preko milijardu evra u kamatama da odu nepoznatim primaocima sa zamrznutih računa u Briselu koji su pripadali režimu Moamera Gadafija, srušenog i ubijenog 2011. godine.
Procenjeno je da je oko 16 milijardi evra Gadafijevog novca bilo na zamrznutim računima.
UN su u septembru zaključili da je Belgija prekršila zakon dopuštanjem takvih isplata, koje su izvršene između 2012. i 2017. godine.
Jedno moguće objašnjenje za odluku Belgije pojavilo se u sredu nakon što su Politiko i belgijski mediji došli u posed pisma iz 2012. godine, u kojem je Rejnders libijskoj vladi naveo da želi da se ispalte računi belgijskim kompanijama nakon što je spomenuo mogućnost deblokiranja zamrznutih računa.
Rejnders je pisao ministru spoljnih poslova Belgije Ahuru Ben Kajalu da su belgijske trupe pomogle u oslobađanju Libije i da "u tom duhu" sada želi da ga obavesti o libijskoj imovini u Belgiji. On je ukazao na tehničku mogućnost "oslobađanja" ovih zamrznutih sredstava, a zatim je naveo dugove nizu belgijski kompanija, uključujući proizvođača oružja "FN Herstal" i još jednoj kompaniji u sektoru odbrane.
U pismu od 1. avgusta 2012. Rejnders objašnjava Ben Kajalu da postoji "formalna mogućnost" prema zakonima EU o sankcijama "da se oslobode zamrznuta sredstva za, između ostalog, humanitarne ciljeve."
Rejnders je priložio listu od skoro 30 miliona evra za neisplaćene račune za osam belgijskih kompanija.
"Da bih izmirio ove zaostatke, bio bih vam zahvalan ako biste mogli da mi dostavite naloge za plaćanje za svaki pojedinačni ugovor. To će nesumnjivo poboljšati uslove vezane za finansiranje izvoza i olakšati dalje komercijalne aktivnosti između naše dve zemlje", piše on.
Nejasno je, međutim, da li je bilo koji deo novca koji je Belgija na kraju oslobodila iz libijskih računa upotrebljen za plaćanje tih specifičnih dugova. Dejvid Marešal, portparol Rejndersa, izjavio je da ministar nema saznanja o bilo kakvoj odluci o odmrzavanju sredstava ili da li su isplaćena belgijska preduzeća.
Iz kompanija koje su navedene u pismu, za sada niko nije potvrdio da im je Libija isplatila dugovanja.
U pismu koje je 12. februara ove godine uputio Eriku van Rompeju, predsedniku Odbora za finansije belgijskog parlamenta, Rejnders je odbacio svaku vezu između odmrzavanja sredstava i dugova prema firmama u Belgiji. On je takođe pokušao da prenese odgovornost na ministarstvo finansija.
"Želim da skrenem vašu pažnju na činjenicu da je ovo pismo napisano tokom perioda i u kontekstu u kojem je, u skladu sa važećim pravilima, proučavana mogućnost da se ta sredstva odmrznu za humanitarne projekte u korist libijskog stanovništva. Međutim, to je zahtevalo saradnju libijskih vlasti. Takođe sam iskoristio priliku da još jednom ponovim da zamrzavanje ili oslobađanje sredstava u Belgiji spada u nadležnost ministra finansija", napisao je Rejnders o spornom pismu.
Pojava Rejndersovog pisma iz 2012. godine je najnoviji razvoj u tekućoj domaćoj i međunarodnoj borbi oko sredstava koja pripadaju Libijskoj investicijskoj upravi (LIA), ali koja se nalaze u Belgiji.
Prošle godine, panel eksperata UN za Libiju izjavio je da Belgija krši međunarodne sankcije kojima je pogođena imovina koja je nekada bila u vlasništvu Gadafija, tako što je isplaćivala kamate i druge zarade od ovih računa. Panel je rekao da s obzirom na nestabilnost u zemlji, sporova oko autoriteta LIA i nedostatka mehanizma nadzora, odmrzavanje novca "moglo bi da dovede do zloupotrebe i zloupotrebe sredstava".
Zbunjenost oko pravnog statusa režima sankcija EU Libiji pretvorila se u spor oko toga da li je oslobađanje novca bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Dok je Gadafijevo bogatstvo trebalo da bude čuvano za libijski narod dok se ratom razorena država ne stabilizuje, dokumenti koje je pregledao Politiko pokazuju da su u proteklim godinama sa zamrznutih računa u Briselu isplaćivane kamate na račune u Luksemburgu i Bahreinu.
Kamata je otišla na račune koji pripadaju LIA, suverenom fondu zemlje, osnovanom 2006. godine.
Nakon intervencije pod vođstvom NATO-a koja je srušila Gadafija, koji je ubijen u oktobru 2011. godine, u zemlji praktično vlada bezvlašće, pa nije jasno ko sada rukovodi ovom agencijom i ko dobija novac koji stiže na njene račune.
Dve grupe tvrde da su zvanična vlada u Libiji: Ona iz Tripolija koju podržavaju Ujedinjene nacije i još jedna sa sedištem u istočnoj luci Tobruk, koju podržava vojska. Obe frakcije su imenovale šefove fonda LIA.
Da stvar bude još komplikovanija u Tripoliju postoje dva čoveka koja tvrde da su zakoniti čelnici fonda.
Politiko je kontaktirao advokate, konsultante, bivšeg šefa LIA i one koji tvrde da su sadašnji čelnici ovog fonda. Niko nije mogao da objasni ko je, ako je iko, od rivala koji tvrde da su šefovi LIA, mogao da pristupi milionima koji su isplaćeni iz Belgije.
Kurir.rs/Politiko.eu
Foto: EPA, Profimedia