Vladimir Jagar (1959-2019), kapetan prve klase, iznenada je preminuo 19. februara, objavila je njegova porodica. On će biti sahranjen u subotu na Novom bežanijskom groblju.
Prijatelji se na društvenim mrežama opraštaju od ovog velikog oficira i podsećaju na njegovu životnu priču, i herojski čin kada je odbio da izvršava zločine koje mu je naredio Martin Špegelj.
No, krenimo redom.
Rođen je i odrastao u selu Stari Gradac kod Virovitice u hrvatskoj porodici. Njegov otac Karlo Jagar bio je bivši partizan i bivši jasenovački zatočenik, jedan od retkih koji je preživeo proboj iz logora 22. aprila 1945. godine.
Posle završene škole Vladimir je upisao Školu rezervnih oficira u Karlovcu, a stalan posao u JNA dobio je tako što se istakao na jednoj vojnoj vežbi. Možda je na odluku da ga prime u vojsku kao redovnog oficira uticao i ugled njegovog
oca Karla.
Zaplet u Jagarovom životu počinje početkom jeseni 1990. U to vreme on je na položaju oficira za bezbednost u virovitičkom garnizonu u činu kapetana. Za to vreme u Jugoslaviji se događaju krupne promene. Uvođenjem višestranačja na vlast u Hrvatskoj dolazi proustaški HDZ, a ministar odbrane tadašnje SR Hrvatske postaje Martin Špegelj, bivši partizan, Titov nekadašnji general i sused i prijatelj Vladimirovog tada već pokojnog oca Karla.
Po Jagarovim rečima, tuga i neverica obuzele su ga kada je Martin Špegelj, njegov doskorašnji komandant, partizan i porodični prijatelj, počeo da ga vrbuje negde oktobra 1990, kao i druge starešine Hrvate u JNA, za budući rat protiv JNA, dodelivši mu ulogu da ide po stanovima oficira i ubija ih pištoljem čim otvore vrata. Kako je rekao, tada se setio da mu je otac Karlo za života rekao da se čuva Martina jer će prvom prilikom preći ,,na drugu stranu''.
Jagar je odmah obavestio upravu tadašnje Kontraobaveštajne službe JNA, a dogovoreno je da operaciju raskrinkavanja Špegeljeve grupe vodi general Aleksandar Vasiljević. U međuvremenu, Jagar je namamio Špegelja i njegove saradnike januara 1991. na sastanak u njegovoj rodnoj kući u Starom Gradcu, postavivši prethodno skrivenu kameru sa mikrofonom. Špegelj je iznosio tada planove o nelegalnom naoružavanju hrvatskog MUP-a preko Mađarske, kao i o planovima o blokadi objekata JNA po Hrvatskoj kad počnu sukobi. Taj snimak televizija je objavila 25. januara 1991. posle Dnevnika i cela zemlja je bila u šoku. Neki od aktera su uhapšeni, ali ne i sam Špegelj, iz ko zna kog razloga.
Vladimir Jagar je u međuvremenu prekomandovan u Beograd jer više nije bilo bezbedno u Hrvatskoj. Kuću u njegovom selu ubrzo su minirali hrvatski šovinisti i to je prva minirana kuća u tom ratu od strane Hrvata - ironično, kuća baš jednog Hrvata. Unapređen je u čin kapetana prve klase i dobio je orden, a u vojsci je ostao do maja 1992. kada je Milošević smenio sve nesrbe u JNA, kao i Srbe i Crnogorce koji su bili projugoslovenski opredeljeni, pa tako i šefa KOS-a, pomenutog Vasiljevića. Vladimir Jagar suspendovan je tada iz JNA pod optužbom da je hrvatski špijun.
Penziju nije mogao da ostvari sve do 1998, a do tad je sedeo kući i primao smanjeni iznos plate. Vojni stan u kom je živeo vojska mu nije dala da otkupi sve do demokratskih promena. Stizale su mu i glasine da se u Hrvatskoj sa zadovoljstvom priča o njemu da živi u Srbiji kao prosjak. Zbog svega toga postao je srčani bolesnik.
Kurir.rs