Oprez Republička sanitarna inspekcija utvrdila

NA ZLATIBORU VODA ZA PIĆE NEISPRAVNA: Ugroženi meštani i 20.000 turista! SADRŽI VEĆU KONCENTRACIJU OPASNE SUPSTANCE!

Foto: Profimedia

Voda iz vodovoda na Zlatiboru, planine koja je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija Srbije, na kojoj u proseku boravi oko 20.000 turista, nije ispravna za piće zbog povećane koncentracije nikla, rude koja potencijalno može biti veoma kancerogena!

Tako su bez pijaće vode ostala sva domaćinstva, hoteli i ustanove. Republička sanitarna inspekcija proglasila je vodu u Ribničkom jezeru, kojom se snabdeva centar Zlatibora, neispravnom. JKP "Vodovod" iz Čajetine istog dana obavestilo je korisnike da je voda iz vodovodne mreže samo za sanitarno-higijenske potrebe. Od četvrtka jedna pokretna cisterna snabdeva potrošače vodom, a u narednim danima biće postavljeno više stacionarnih cisterni. Voda se isporučuje najpre prioritetnim potrošačima - vrtićima, bolnici, dečjim odmaralištima.

Foto: Beta
foto: Beta

U JKP "Vodovod" na Zlatiboru objašnjavaju da je prisustvo nikla u vodi rezultat njegove koncentracije u zemljištu koje okružuje jezero i erozije u ovoj oblasti koja je bogata rudom feronikla.

- Prema starom pravilniku, bilo je dozvoljeno 0,05 mikrograma nikla, dok je novim pravilnikom ta granica spuštena na 0,02 mikrograma. U vodi sa Ribničkog jezera koncentracija nikla je 0,026 mikrograma, a odstupanja su, prema tome, minimalna. Pored ovog, preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da je granična vrednost nikla u vodi 0,07 mikrograma, a imamo i mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje iz Beograda da se voda može koristiti za piće - objasnili su u JKP "Vodovod" na Zlatiboru.

Problem je i što se postojećom tehnologijom prerade vode koncentracija nikla ne može spustiti ispod 0,026 mikrograma, već je potrebna nova tehnologija za preradu vode.

Foto: AP/Ilustracija
foto: AP/Ilustracija

Ipak, iako u "Vodovodu" tvrde da je do ove pometnje došlo zbog promene pravilnika, stručnjaci objašnjavaju da je granica od 0,02 mikrograma zapravo uvedena Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ br. 42/98 i 44/99) još 1998. godine, tj. pre 20 godina. Stručnjak za vode, profesor Božo Dalmacija, kaže da je veoma važno promeniti pravilnik kako bi on bio usklađen sa evropskim standardima, kako bi se sačuvalo zdravlje ljudi, ali i kako bismo uštedeli kao država.

- Bio sam među onima koji su pisali pravilnik 1998. i on je napravljen na osnovu preporuka SZO iz 1994. i direktive EU iz 1995. Od tada su se mnoge stvari promenile. SZO je napravio nove preporuke 2004. Novi pravilnik je važno doneti što pre kako vodovodi ne bi iskakali iz sistema, ali i kako bismo uštedeli jer bi nas po tome izgradnja fabrika za preradu voda koštala čak 20 odsto jeftinije - kaže Dalmacija za Kurir.

Milan Stamatović
Nije tačno da voda ne valja

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je konstatovao da je rešenje o neispravnosti vode političkog karaktera.


- Mi se nećemo povinovati njihovim nalozima zato što smatramo da je voda ispravna za piće. Oni su promenili parametre da bi mogli da ucenjuju opštinu ili probaju da Zlatibor prikažu u nekom drugom svetlu, da se ovde ne radi kako treba. Zlatiborci ovu vodu, sa ovim parametrima, sigurno koriste 30-40 godina. Ne može sada neko da dođe i promeni te parametre kako njima odgovara, da bi sutra mogli da ucenjuju, iznose neistine, šire paniku i defetizam.

Zašto je nikl opasan
Toksičan kao živa

- Ima alergogena i veoma kancerogena svojstva
- Nikl je po toksičnosti u ravni sa uranijumom, živom, hromom
- Veća koncentracija nikla u dužem vremenskom periodu uništava odbrambene snage organizma i može da izazove brojna autoimuna oboljenja i karcinom
- Eksploatacijom nikla oslobađa se mnogo sumpora, koji s tečnostima iz vazduha stvara kiseline koje, ako su stalno prisutne, preko podzemnih voda ulaze u lanac ishrane i kontaminiraju i biljni i životinjski svet

O niklu


- Nikl je blistavi metal srebrnobele boje otporan na koroziju
- Lokacije koje su potencijalna mesta za istraživanje rude nikla: Topola, Aranđelovac, Vrnjačka Banja, Trstenik i Mokra Gora
- 320 miliona tona su procenjeni ukupni mineralni resursi nikla u Srbiji, od čega je istraženo 130 miliona tona
- 8.760 dolara košta nikl po toni
- 0,02 mikrograma nikla dozvoljeno je da sadrži voda za piće

(Kurir.rs/Z. Šaponja - J. Pronić)