Iako je u prostoru u kojem stvara sve tamno, Aleksandar Milić Mili ističe da ga upravo takav enterijer inspiriše. Ako je i samo jedna stvar "van kontrole", njega to u potpunosti isteruje iz takta.
"Ako se desi samo jedna lampa da mi nije upaljena kako treba, ne mogu da radim. Energija mi je vezana za prostor. U hotelima po svetu, ma i da imaju sedam zvezdica, meni nešto može da smeta. Ako se to desi, ja silazim dole, kupujem cveće, fotografije, vaze, lampe i to kačim i postavljam po sobi kako mi odgovara. Sobarica kad uđe bude u šoku, ali ja joj s osmehom objasnim da sam tako morao. Kad odem iz sobe, sve to ostavim tako", ispričao je Mili.
Prostrani studio na Dedinju blizu porodične kuće njegov je svet, "muzički hram", u kom teži skladu i savršenosti do maksimuma.
Još kao mladić, shvatio je da neće nastaviti porodičnu lekarsku tradiciju, ali kao ostvarenom muzičaru - to mu danas ne predstavlja veliki problem.
"Pritisak je okej, ali onaj koji sam sebi napravim, a verovatno zato i nisam postao lekar, već sam otišao skroz drugim putem. Ponosan sam na svoje roditelje, oca uglednog neuropsihijatra, majku stomatologa i starijeg brata Ivana koji je cenjeni neurohirurg, ali već u ranoj mladosti mene je muzika potpuno osvojila. Bez nje ja ne bih bio isti čovek, ne bi mogao ni da živim", bio je iskren Mili.
Rustična vrata na samom ulazu u luksuznu trospratnicu ne daju ni najmanji nagoveštaj šta se unutra sve nalazi.
"Ovo je moj svet i moj muzički hram. Ovde sve nastaje i rađa se muzička istorija. U donjem delu se spremaju koncerti, dogovaramo se i popijemo kafu i piće. Odmaram se. Ma sve što treba, a gore se kopa zlato", priča on.
"Ovde su uglavnom slike moje braće i sestara umetnika, ali neke sa početka 20. veka. Da ne bude da sam crna ovca u porodici... Ovde na vrhu stepenica na istaknutom mestu je moje sve, poster grupe ACDC. Idem na njihove koncerte kad god mogu. Tu je i akvarel mog rodnog Osijeka, grada koji će uvek imati posebno mesto u mom srcu".
"Evo na akvarelu sam napisao: 'Eh, da mi je u vreme kestena. A pesma ide ovako: 'Kesten u mojim rukama seća me na snove stare vekovima i vetrovi što dolaze i ne prolaze ostajem sam u noćima'. To sam napisao sa 13 godina", otkrio je on.
Kurir.rs/Blic/Foto: Sonja Spasić