Idilična ostrva u Pacifiku ne igraju neku veliku ulogu u svetskoj politici sem što mogu da ponude bele plaže i plavi okean.
Međutim, tokom Drugog svetskog rata na ovim ostrvima su se odvijale velike bitke. Za Saveznike ona su zauzimala strateške položaje jer su odatle mogli da napadaju Japan.
Zauzvrat, japanski vojnici poslati su na ova ostrva kako bi ih branili po svaku cenu. Među njima je bio i poručnik Hiro Onoda.
Predaja nije bila opcija, pa je Onoda slepo sledio sva naređenja. Čak i kad se rat završio - nastavio je da se bori i 29 godina posle rata.
Kao što znamo, samuraji su morali da budu spremni da polože život za svoje gospodare. Ovaj koncept su Japanci iskoristili u Drugom svetskom ratu, predaja je bila neoprostiv greh.
Takav stav doveo je poručnika Onodu i njegove ljude u situaciju da se skrivaju na planinama ostrva Lubanga na Filipinima nakon što su savezničke snage oduzele ostrvo Japancima u februaru 1945. godine.
Uverio je svoje vojnike da ovo može da potraje godinu, tri, pet, ali da će se njihova vojska vratiti po njih.
"Kao obaveštajcu, naređeno mi je da vodim gerilsko ratovanje i da ne umrem. Morao sam da sledim naređenja kao vojnik", rekao je.
Rat se završio septembra te godine, ali se on i dalje pridržavao naređenja. Imao je nekoliko okršaja s lokalnim Filipincima i policijom.
U oktobru 1945. on i njegova grupa pronašli su letak na kojem je pisalo:"Rat se završio 15. avgusta. Siđi s planine!"
Nalazio je još takvih letaka, ali je bio uvereni da je to američka propaganda. Smatrali su da su negde pogrešili kad ne mogu da nađu saborce. I tako su ostali u džunglama narednih 29 godina.
Pošto su se borili s lokalnom filipinskom policijom, mislili su da rat još traje. Jedan od njegovih ljudi se na kraju predao 1950. godine. Drugi je ubijen 1954. Kada su 1972. spalili pirinčano polje, policija mu je ubila i posljednjeg borca, tako da je ostao sasvim sam.
U međuvremenu, u Japanu, Onada i njegovi ljudi postali su urbana legenda. Iako su zvanično proglašeni mrtvim, svi su na Filipinima bili sigurni da je živ. Ubio je i 30 Filipinaca. U februaru 1974. godine vojnik Norio Suzuki je konačno odlučio da ga pronađe.
Našao ga je, međutim, Onoda je i dalje odbijao da se preda sem ako mu to ne naredi zapovednik major Jošimi Taniguči. Suzuki je morao da se vrati u Japan i pronađe Tanigučija, tada starca koji je radio u knjižari.
Doveo ga je u Lubang i Onoda je posle 29 godina čuo željeno naređenje.
Onada je predao filipinskom predsedniku Ferdinandu Markosu svoj mač u znak predaje. Markos ga je oslobodio krivice za ubistva i pustio da ide kući.
Kada je stigao u Japan, priređena mu je velika dobrodošlica. Ipak, pošto je prošlo toliko vremena, nije više mogao da se snađe u zemlji koja se potpuno promenila. 1975. je otišao u Brazil i bavio se stočarstvom, a onda se 1984. vratio u Japan i pokrenuo školu za preživljavanje u divljini.
Kurir.rs/Big Think
Foto: Youtube/Printscreen