Brutalni napadi koje su izvršili pakistanski teroristi u Mumbaju 2008. godine i u kojima je život izgubilo više od stotinu ljudi, tema je filma "Hotel Mumbaj", a jednu od glavnih uloga tumači glumac Džejson Ajzaks, koji je gostujući na ovogodišnjem Festu odvojio vreme da popriča sa nama.
Mračni negativac Lucijus Melfoj iz filmova o Hariju Poteru zapravo je nasmejani, prijatni gospodin koji je odmah po početku razgovora pokazao koliko je u stvari prizeman i sušta suprotnost svom alteregu sa ekrana.
- Oprostite ako budem nešto lupetao, spavao sam svega sat vremena, ali mi je bilo važno da dođem ovde i kažem nešto o ovoj bitnoj temi.
Da li vas je iznenadio poziv na Fest? Da li ste ranije čuli za njega? I koliko ste upoznati sa našom zemljom?
- Čuo sam za ovaj festival, ali dosad nikad nisam bio pozvan jer nisam imao film u okviru njega. Moram da priznam da za Srbiju najpre znam zbog Novaka Đokovića. Zavisnik sam od tenisa. Ne samo da igram stalno već ga neprestano i gledam, često idem na mečeve i, naravno, o njemu stalno pričam. Iskreno, mogao bih da napravim devetočasovni intervju s vama samo o Novaku i njegovoj igri.
Šta je najzanimljivije što biste o njemu rekli?
- Najneverovatnije što mogu da kažem o njemu, a nadam se da se neće naljutiti kada budu ovo čitao, budući da je jedan od najboljih tenisera u istoriji, jeste da je veoma dosadan za gledanje. A razlog za to su njegovo briljantno kretanje po terenu i savršeni udarci. Federer, na primer, igra prelep tenis jer stalno izvodi neverovatne stvari kako bi izvukao situaciju u svoju korist. Novak je previše dobar da bi morao da se muči te njemu to nije potrebno. U svakom slučaju - svi koji iole cene tenis složiće se da je Novak jedan od najboljih tenisera svih vremena.
Pratite li srpsku kinematografiju? Da li ste upoznati s radom nekih naših glumaca ili reditelja?
- Da, naravno, Emir Kusturica je za mene genije. Sreo sam ga sad u prolazu baš pre ovog intervjua i noge su mi se oduzele od treme - odmah sam hteo da mu uzviknem: "Stavi me u svoj film, ti si genije!", ali sve što je izašlo iz mojih usta je bilo: "Mm khm mm, kada se vaš film prikazuje?" Hteo sam pred njim da padnem na kolena, jer je zaista jedan od najvećih majstora. Fascinira me njegov način realnog predstavljanja života.
I vaš film "Hotel Mumbaj" prikazao je, nažalost, realnu priču iz života. Koliko je bilo teško raditi na ovoj priči?
- Ovo je realna priča o tome kako obični ljudi postaju heroji. U hotelu "Tadž' poginulo je 35 ljudi, većinom osoblje hotela, koje je ostalo da pomogne milijarderima sa Zapada. Mi heroje obično zamišljamo kao da su s druge planete ili iz "Marvelovih" stripova, a istinski heroji su zapravo ti obični ljudi, koji potiču iz različitih kasti, koji žive siromašno, a rizikuju svoj život zbog bogataša. Njihov čin zapravo nije bio herojski, već ljudski. Reditelj se trudio da održava tenziju tokom snimanja. Imali smo velike zvučnike s kojih su se neprekidno čuli meci, bombe i tome slično. Konstantno smo bili pod tim osećajem tenzije i terora kao da smo zaista taoci, a često nismo znali ni šta će dalje da se događa, ko će sledeći da bude ubijen. Ova priča treba da nam ulije nadu i pokaže nam da postoji mnogo više stvari koje nas povezuju od onih koje nas razdvajaju. Ovo jeste težak film za gledanje, ali zaista pruža nadu.
Film navodi gledaoca da se zapita šta bi uradio u sličnoj situaciji. Šta mislite, kako biste vi reagovali?
- Priča nam na neki način pokazuju put kojim treba ići. Mnogo stvari koje se emituju putem medija često nam daju pogrešan utisak ko smo i šta treba da radimo, ali realna životna situacija koja je prikazana u ovom filmu nam odslikava za kakve su sve neverovatne poduhvate sposobna ljudska bića, pa čak i da se spoje i pomognu uprkos svim preprekama i razlikama. Ne znam da li bih bio takva osoba, možda bih pokušao da spasem samo sebe, da se sakrijem ispod stola, plačem i dozivam majku, ali bih voleo da budem jedan od onih koje su neustrašivo odlučili da svoj život ugroze i pomognu drugima.
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Nemanja Nikolić