Ako je neko od naših bliskih rođaka imao ili ima celijakiju, postoji značajna verovatnoća da ćemo i mi oboleti. Spasa ipak ima
Dve frakcije biljnih belančevina, koje se zajedničkim imenom nazivaju gluten, mogu u našem organizmu da uzrokuju hronične upalne procese, probavne i druge smetnje. Svi koje često prate krajnje neprijatni simptomi, a koji se nikako ne smeju ignorisati, trebalo bi da se jave lekaru da bi proverili eventualno postojanje celijakije, koja i te kako može da ugrozi zdravlje.
Da li je netolerancija na gluten nasledna, ko sve može da oboli, kako se leči i da li simptomi zaista mogu da nestanu, specijalno za čitaoce Lene govori prim. dr Ljiljana Bajić Bibić, specijalista interne medicine i diplomirani homeopata.
Koliko je česta celijakija?
- Celijakija ili glutensenzitivna enteropatija je oboljenje koje podrazumeva doživotnu nepodnošljivost glutena pšenice, ječma i raži. Oboljenje se javlja kod oko 1% opšte populacije, više pogađa žene u odnosu na muškarce i smatra se jednim od najčešćih hroničnih oboljenja organa za varenje.
Zašto sve više ljudi ima problem s glutenom?
- Da li će se ispoljiti neko oboljenje za koje imamo predispoziciju i u kojoj formi, često zavisi od okolnosti u kojima se rađamo, živimo, radimo... Okidač za manifestaciju oboljenja može biti neredovna i nepravilna ishrana (industrijska hrana prepuna aditiva, pesticida...), preveliki fizički i psihički napori, neuslovno stanovanje, nepoštovanje ritma dan/noć, malo sna... Sve to uslovljava poremećaj imunološkog sistema i - eto bolesti!
NE PREPOZNA SE NA VREME
Da li je oboljenje nasledno?
- Postoji genetska predispozicija, što znači da mi, prilikom rođenja, već imamo (ili nemamo) sklonost ka (ne)podnošljivosti glutena. Ukoliko je neko od bliskih rođaka imao ili ima ovo oboljenje, postoji znatna verovatnoća da ćemo i mi oboleti.
Kad i kako nas napada?
- Može da ispolji simptome u ranom detinjstvu, ali i u kasnijem životnom dobu. Ako mislimo na pojavu i prepoznavanje simptoma koji karakterišu bolest, onda se može reći da se javlja u bilo kom uzrastu. Nažalost, s obzirom na raznolikost simptoma, često se ne prepozna na vreme, a nekada se ne prepozna uopšte, što može da uslovi velike zdravstvene tegobe. Statističke procene su da na jednog bolesnika kojem je postavljena dijagnoza dolazi sedam kod kojih oboljenje nije prepoznato, uprkos postojanju simptoma.
Šta gluten radi organima za varenje?
- Izaziva atrofiju (od smanjenja do nestajanja) resica sluznice tankog creva, što dovodi do smanjene crevne resorpcije materija koje smo uneli hranom - malapsorpcije. Ukoliko je proces izražen od rođenja, kod beba i male dece se ispoljava gubitkom apetita, crevnim grčevima, nadutošću trbuha i pojavom prolivastih penušavih stolica neprijatnog mirisa. Deca zaostaju u rastu s obzirom na to da nemaju dovoljno nutrijenata za pravilan psihički i fizički razvoj.
Koje su još posledice?
- Ukoliko se bolest ne prepozna na vreme, javljaju se edemi, anemija, sklonost ka krvavljenju uz mnoge druge simptome, sve do opšteg kolapsa organizma. Ako simptomi nisu drastični, mogu ostati neprepoznati kao bolest, već objašnjeni samo u sklopu tzv. dispepsije: nadimanje, gasovi, dijareja ili opstipacija, gorušica, nedostatak apetita...
VARLJIVE DIJAGNOZE
Zašto je teško postavljanje dijagnoze?
- Prvi korak ka dijagnozi je postavljanje sumnje na oboljenje. Nekada je teško - u odraslom dobu kod bolesnika najčešće dominira vancrevna simptomatologija (anemija, opšta slabost i malaksalost, pojačano zamaranje, gubitak apetita...) kao komplikacija bolesti, te se dijagnostičke procedure neretko usmeravaju u pravcu drugih oboljenja.
Kako potvrđujete dijagnozu?
- Potvrda se može dobiti na osnovu laboratorijskih testova krvi i/ili biopsijom sluzokože tankog creva. Celijakija se ubraja u autoimuna oboljenja, što znači da telo stvara određena antitela na svoje sopstvene ćelije, u ovom slučaju na ćelije digestivnog trakta. Naučno je potvrđen glavni ciljni autoantigen - tkivna transglutaminaza (tTG), te je određivanje antitela na tTG (anti-tTG) glavni test u dijagnostici celijakije. Testovi postavljaju dijagnozu sa velikom sigurnošću, ali je patohistološka verifikacija nakon biopsije crevne sluzokože tzv. zlatni standard za postavljanje dijagnoze celijakije, posebno kod odraslih.
Koliko su danas moćne laboratorije?
- Osim navedenog, danas u specijalizovanim laboratorijama može da se uradi određivanje genetske predispozicije, što takođe pomaže u postavljanju dijagnoze. Pozitivan klinički odgovor na bezglutensku ishranu je pokazatelj postojanja bolesti.
PROMENA ISHRANE
Koja je najefikasnija terapija?
- Prvi korak u lečenju celijakije je doživotno isključivanje glutena iz ishrane. Kada se postavi dijagnoza, pacijenta treba savetovati da napravi izmene u dotadašnjoj ishrani. Dobrobiti ove dijete pacijenti najčešće primete unutar mesec do dva i one su posledica obnavljanja crevne sluzokože, a time normalizacije crevne apsorpcije.
Mogu li simptomi da nestanu?
- Da, uvođenjem bezglutenske ishrane!
Da li je samo gluten problem?
- Mnogi veštački dodaci hrani, pa i sama netolerancija na hranu, mogu usloviti simptome slične simptomima celijakije. Danas se o ovoj bolesti mnogo piše, pa sada ispada da svi od nje boluju ili bar sumnjaju u to.
Šta treba da se izbaci iz jelovnika?
- Neizostavno moraju da se izbace pšenica, raž i ječam, kao i sve namirnice koje ih sadrže makar i u najmanjim količinama. Dozvoljene namirnice su sve ostale, a njih ima stvarno mnogo!
NAJČEŠĆI SIMPTOMI
- bolovi u trbuhu
- proliv
- anemija
- naglo mršavljenje
- nedostatak energije
- umor bez obzira na dužinu sna
ZNANJE I UPORNOST SE ISPLATE
Svi treba da obrate pažnju na ishranu - mora da bude kvalitetna (što prirodnija, sa mnogo voća i povrća), raznovrsna, optimalno kalorična, redovna, sa minimalnim uplivom industrijski prerađene hrane (pogotovo slatkiša), da čitaju deklaracije, da se upoznaju sa štetnim prehrambenim aditivima i da takvu hranu ne konzumiraju. Oboleli od celijakije treba da se edukuju o bolesti, da budu uporni, svesni da će im pravilan izbor namirnica omogućiti normalan život.
NADOKNADITE VLAKNA I VITAMIN B
Izbacivanje glutena iz ishrane podrazumeva i manjak vitamin B i vlakana, što povećava rizik od obolevanja od dijabetesa tipa 2. Nadoknađuju se konzumiranjem ribe, jaja, mesa, mlečnih proizvoda, zelenog povrća i hleba bez glutena.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)