Predsednik Savez pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živanović rekao je danas da je nepravilna upotreba pesticida dovela do uništavaja pčela koje oprašuju više od 80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani.
Na okruglom stolu "Čuvanjem pčela, čuvamo sebe", Živanović je kazao da bi izumiranje pčela za našu zemlju značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.
- Zbog komplikovanih procedura pčelari vrlo često ne prijavljuju trovanje pčela. Kapaciteti države nisu, po nama, dovoljni da mogu da isprate sva ta trovanja, tako da pčelari trpe velike štete. Trpimo svi, jer preko 500 miliona evra godišnje je doprinos pčela oprašivanjem u poljoprivredi. Da pčela nema, imali bi manju proizvodnju hrane - naveo je Živanović.
Cilj kampanje je da se prikupe ideje i predlozi za očuvanje pčela, pa će tokom marta svi koji se bave pčelarstvom, poljoprivredom ili zaštitom životne sredine moći da se uključe u javno-privatni dijalog i ponude rešenja, kaže savetnik NALED-a Dušan Sivić.
- Važno je da se podigne svest o ovom problemu, da naši poljoprivrednici znaju koliku štetu nanose čitavom društvu, a i svojoj proizvodnji kada koriste preparate koji mogu da otruju pčele - rekao je Sivić.
On dodaje da je potrebno da nadležni državni i lokalni organi treba da pomognu i reaguju kada se prijavi masovno trovanje pčela, kako bi pčelari znali da će neko ih neko zaštiti.
"Mesec zaštite pčela" deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira USAID, a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.
Direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić rekla je da se ovaj sekretarijat zalaže za javno-privatni dijalog i dodala da je prošle godine na snagu stupio zakon o planskom sistemu koji obuhvata rešavanje ovakvih problema.
- Ovaj zakon stvara obavezu da kada se vi kao građani uključite i date vaše komentare mi reagujemo. Vrlo često se dešavalo da se ne čuje glas naroda. Danas smo ovde ne samo da bi čuli vaše probleme, nego da ih i rešimo. Najlekše je izmeniti neki proces ili zakon, bitno je da se to sve posle sprovede u praksi i održi na terenu - kaže Tošić.
Da bi mogao da izdržava celu porodicu, neophodno je da jedan pčelar ima 500 i više košnica. Proizvodnja meda pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017, a dešavalo se da usled trovanja fond pčela padne i za petinu godišnje.
Podaci pokazuju da uprkos velikom potencijalu pčelarstva i činjenici da je Srbija zemlja sa najvećim brojem pčela po glavi stanovnika (jedna pčela na šest stanovnika), mali broj pčelara živi od tog biznisa.
(Kurir.rs/Tanjug)