Nacrt novog zakona pod lupu stavlja svu imovini i prihode stečene nakon 1. januara 2007. godine
Zakon o poreklu imovine je Srbiji neophodan, ali bi se moralo krenuti od 90-ih godina uz mehanizam po kom bi se na valjan način pratilo nastajanje razlika u bogatstvu, ocenio je profesor Beogradske bankarske akademije Božo Drašković.
Kako je Kurir ranije pisao, nacrt novog zakona pod lupu stavlja svu imovini i prihode stečene nakon 1. januara 2007. godine, a Drašković objašnjava zašto se s tim datumom ne slaže:
- Sa uvođenjem privatne svojine 90-ih godina otvorio se institucionalni prostor da neko dobije više, a neko manje. Taj period je karakterističan za velike promene vlasništva kroz hiperinflaciju i kroz privatizacije do 2001. godine - istakao je Drašković za medije, ukazujući da u to vreme nismo imali dobru poresku regulativu, ali da država sada ima načine da to ispravi.
- Prilikom sučeljavanja dohodaka, o kojima se podaci veoma jednostavno mogu naći, i imovine vi možete da vidite razliku između dohodaka i imovine. Pošto je ovo vreme informatičkih tehnologija, moguće je formirati baze podataka koje ćete pohraniti u jedan dobar softver i vi ćete onda vrlo brzo dobiti crvenu liniju gepa za svakog između prijavljene imovine i dohodaka - smatra Drašković.
On se ne slaže ni s predlogom da se nelegalno stečena imovina oporezuje sa 75 odsto jer smatra da je to previsoka stopa i da stvara rizike od skrivanja ili odliva kapitala.
- Moj predlog je da se zakonom predvidi period od šest meseci do godinu dana da svaki građanin prijavi imovinu i poreze. Zatim bih išao s porezom 20 ili 30 odsto, a onda na povećanje svesti o plaćanju poreza i kaznu u slučaju neprijavljivanja poreza - rekao je Drašković.
(Kurir/S. Đ.)