Sunce nije svemoguće, ne možemo ga lako nadoknaditi, a nedostatak ima prilično negativan uticaj na kvalitet našeg života
Ako ste ove zime često bili bolesni, preležali ste grip ili su se prehlade nizale jedna za drugom, faktor koji je tome doprineo sigurno je nedostatak vitamina D. Nažalost, zanemaruje se kao potencijalni uzrok respiratornih infekcija, ali i brojnih drugih oboljenja bez obzira na činjenicu da od deficita "sunčanog vitamina" pati milijardi ljudi na planeti, odnosno - pola Srbije!
Za razliku od ostalih vitamina, koje obezbeđujemo isključivo ishranom ili dodacima ishrani, vitamin D može da se sintetizuje u organizmu/koži iz holesterola, pod uticajem UVB zračenja: 80 odsto naših potreba za ovim čuvarom imuniteta poklanja nam najsjajnija i najtoplija zvezda. Ali ni sunce nije svemoguće, a s hranom ga je teško nadoknaditi, upozorava prim. dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine, predsednica Sekcije opšte medicine u Srpskom lekarskom društvu. Nedostatak vitamina D, kaže, može skupo da nas košta!
Zašto zaobilazimo ovaj problem?
- Tačno je da mnogi imaju manjak vitamina D u krvi, a tačno je i da se većina iznenadi kad za to sazna. Obično kažu da nisu primetili nikakve simptome, pa se zbog toga i ne javljaju lekaru, ali stvarnost ih demantuje: zdravlje im je i te kako ugroženo.
APSORPCIJA JE INDIVIDUALNA
Koliko nam je vitamina D potrebno?
- Smatra se da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od brojnih bolesti. Treba znati da je apsorpcija vitamina D individualna, pa se dešava da ga neke osobe nemaju dovoljno iako uzimaju/obezbeđuju dnevnu preporučenu dozu.
Učili smo da je to posao sunca.
- Pomaže nam, naravno, obezbeđuje do 80% potreba, ali sinteza vitamina D zavisi i od ugla sunca, dobu dana, godine, (ne)izlaganja iz objektivnih ili subjektivnih razloga, od koncentracije smoga, činjenice da li se nalazimo na prostoru iznad 40 stepeni geografske širine... Osobe s tamnom puti, recimo, moraju tri do pet puta duže da budu izložene suncu od onih sa svetlom puti da bi se proizvela ista količina vitamina D, ne treba posebno napominjati da je najbolje da celo telo bude izloženo, što je uglavnom nemoguće, posebno zimi.
Zima nas je uskratila za rezerve?
- Jeste. Slabije je sunce, a da bi se popunile zalihe, potrebno je izlagati lice i ruke i više od dva sata dnevno da bi se "uhvatila" doza od nekih 1.000 IJ vitamina D. Retko ko to može da postigne sada, a kasnije će, za vreme odmora, brinuti da ne dobije opekotine (razvijaju se za 18-20 min.), mazaće se zaštitnim kremama, kloniti se sunca.
Koliko nas to košta?
- Zna se da vitamin D pomaže jačanju kostiju i mišića. Ako osećamo bolove iz čista mira - stvar je jasna: nedostatak vitamina D ubrzava ili pogoršava simptome osteoporoze, posebno kod osoba sa više od 30 godina jer tada naše telo prestaje s izgradnjom koštane mase.
Na šta još utiče?
- Istraživanja pokazuju vezu između visokog pritiska i deficita ovog vitamina. Utiče i na digestivne probleme, a mi uzrok tražimo na drugoj strani: vitamin D pomaže da apsorbujemo masti pravilno, u suprotnom dolazi do brojnih crevnih oboljenja, Kronove bolesti, netolerancije na gluten, inflamatorne bolesti creva. Ima ulogu i u razvoju mnogih alergijskih reakcija, parodontoze i drugih bolesti desni.
BROJNE POSLEDICE
Sve nas to umara.
- Tačno! Često se osećamo umorno bez razloga, prisutna je letargija, posebno kod starijih osoba, menjamo raspoloženje i emocije. Prisutni su stres, anksioznost i depresija.
Koje su još posledice?
- Nedostatak vitamina D povezan je s razvojem gojaznosti i komplikacijama u vezi s prekomernom težinom. Čak i ako redovno vežbate i ne prejedate se, deficit će usporiti gubljenje kilograma. Vitamin, koji pomaže u gubljenju kilograma, poješće vaše salo.
Šta savetujete?
- Sunce nas ne hrani uvek dovoljno, a sadržaj ovog vitamina u namirnicama je vrlo skroman. Da bismo tačno znali šta se s nama događa, potrebna je jednostavna analiza krvi. Ukoliko imamo nedostatak vitamina D, treba se konsultovati s lekarom, preporučiće vitamin D kao dodatak ishrani. Posebno je važno obezbediti potrebnu količinu kod novorođenčadi - 400 IJ do 12. meseca. Kod odraslih, prvenstveno osoba u riziku, često se koriste preventivne doze od 1.500 do 2.000 IJ.
BRZO, BEZBOLNO, DELOTVORNO
Uzorak krvi se uzima iz vene na ruci (nije potrebna nikakva priprema) kako bi se procenilo da li postoji nedostatak vitamina D, a kod pacijenata koji koriste suplemente da li je terapija adekvatna. Analiza na prisustvo vitamina D posebno je preporučljiva kod osoba koje imaju poremećene nivoe kalcijuma, fosfata i PTH (hormon štitne žlezde), simptome oboljenja kostiju, pre početka terapije osteoporoze.
FAKTORI RIZIKA:
- tamna koža
- starost
- hospitalizovani pacijenti
- trudnice
- dojenčad
- gojaznost
- bolesnici sa autoimunim, endokrinološkim, nefrološkim, neurološkim, malignim i psihijatrijskim oboljenjima
- neizlaganje sunčevoj svetlosti
- stalna upotreba krema za sunčanje
OBRATITE PAŽNJU!
Viša stopa obolevanja i smrtnosti povezana je s nedostatkom vitamina D jer se ovaj problem vezuje za nastanak infarkta, malignih bolesti, dijabetesa, virusnih i bakterijskih infekcija, multiple skleroze, osteoporoze, bolesti debelog creva, prostate, astme, alergija, mentalnih bolesti, hroničnog bola.
PROTUMAČITE REZULTATE
Teški nedostatak: < 30="" />
Nedostatak (deficit): <50>
Manjak (insuficijencija): < 75="" />
Adekvatan nivo: > 75 nmlol/L
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)