Bilo je 20.17 sati, 3. marta 1943, samo dva dana nakon što su Rusi bombardovali Berlin. Građani Londona su očekivali osvetu. Začule su se sirene koje su upozoravale na vazdušni napad.
Deset minuta kasnije 'zazviždali' su projektili kroz vazduh, i rakete protivvazdušne odbrane. Ljudi su panično tražili sklonište i pohrlili u stanicu podzemne željeznice Betnal grin, čija je izgradnja počela 30-ti i nije tada još bila završena i stavljena u pogon.
Ulaz u stanicu bio je 4,5 puta 3,3 metra, a osvetljavala ga je samo jedna mala sijalica. Da stvar bude još gora, svih 19 stepenica bilo je mokro zbog jake kiše. Oko 300 ljudi odjednom je htelo niz stepenice da stigne do zaklona. U jednom trenutku neko je povikao 'bomba' i tada se pred na kraju stepeništa spotaknula majka koja je u naručju nosila ćerku.
Nastao je totalni haos, ljudi su padali jedni preko drugih u stampedu koji je nastao, čuli su se urlici, zapomaganje i plač, ali nitko nije mario, svi su samo mahnito trčali dalje jedni preko drugih.
Među poginulima, bilo je najviše žena i dece. Ovo je tragedije u kojoj je u Drugom svetskom ratu poginulo najviše civila odjednom u Engleskoj. Svedoci su pričali da je sve bilo gotovo za samo 15 sekundi. Usko stepenište pretvorilo se u masovnu grobnicu. Na sve strane ležali su mrtvi i izgaženi ljudi.
Tada je usledila precizna 'akcija čišćenja'. Muškarcima je rečeno da mrtve utovaruju na kamione. Ukupno 27 muškaraca, 84 žene i 62 dece, među kojima je najmlađa žrtva bila beba od 5 meseci, sahranjeno je na obližnjem groblju. Oko 90 povređenih odvedeno je u obližnju bolnicu.
Sledeće jutro, Londonci su nastavili sa svojim svakodnevnim životima, ali niko nije znao kakva se tragedija dogodila tokom noći. Medijima je u to vreme bilo zabranjeno da objavljuju vesti koje bi mogle da štete moralu nacije i vojnim akcijama.
Tako je vest objavljena tek posle nekoliko dana, a niko nije otkrio ni o kojoj se stanici podzemne železnice se radilo, niti koliko je ljudi poginula u stampedu. Objavljeno je da su poginuli od bombe koja je pala tokom bombardovanja.
"Bio je rat i morali su sve da zataškaju", rekao je jedan od preživelih Alf Moris.
Tek posle dve godine javnost je saznala istinu, ali je i tada bilo puno 'rupa' u izveštaju. Sve do nedavno na ulazu u stanicu metroa stajala je samo mala ploča u spomen na žrtve, a tek 2017. napravljen je spomenik za žrtve pod imenom Stepenište do raja.
Kurir.rs/independent.co.uk
Foto printscreen YT