Sve se to zbivalo u proleće 2000. godine, nekoliko meseci pred promene 5. oktobra za koje ja nisam znao da će se dogoditi, za razliku od Đinđića koji je znao. Jedna moja prijateljica koja je bila aktivistkinja Demokratske stranke rekla mi je - Slušaj ti znaš mnogo zanimljivih stvari, ne bi bilo loše da tebe vidi Đinđić, otkriva u jednom intervjuu profesor Fakulteta političkih nauka dr Miroljub Jevtić.
Njegovo svedočenje o prvom i jedinom susretu sa nekadašnjim predsednikom DS i premijerom Srbije, iako je dato u intervjuu od pre nekoliko godina, sadrži detalje o sastanku u Krunskoj o kome se malo zna.
"Pristao sam na sastanak sa Đinđićem jer sam ja kao patriota i čovek opredeljen za pozitivno kreiranje srpske politike uvek spreman da pomognem svima koji vrše vlast ili žele da vrše vlast. Takav je bio Đinđić. Imali smo sastanak kod njega, a ja sam znao da kad idem na sastanak sa ljudima nikada ne treba da eksponiram sebe. Ako eksponirate sebe onda ste gotovi. Jedino ako se služite autoritetima drugih jer niko ne voli da onaj drugi o sebi govori da je pametan", priča prof. Jevtić.
Kako kaže na taj važan susret poneo je knjigu svog mlađeg francuskog kolege, Aleksandra del Vala.
"Knjiga se zove "Bosna, Kosovo, Čečenija - ratovi protiv Evrope" i izašla je 2000. i nikada nije prevedena na srpski. Znajući da je Đinđić ozbiljan političar smatrao sam da je važno da on zna neke činjenice. Tu knjigu sam poneo jer je moj prijatelj Aleksandar del Val napisao u toj knjizi jednu groznu rečenicu. Groznu da groznija nije mogla biti. Ja francuski govorim jako, jako dobro a ovo ne pričam da se hvalim nego da vam kažem da sam razumeo poruku. Kad sam pročitao tu rečenicu ja sam se sledio", kaže Jevtić.
Prema njegovim rečima Aleksandar del Val u toj knjizi, "koja je inače namenjena Francuzima a ne Srbima, kaže kako je celokupna zapadna politika, politika SAD i EU okrenuta ka potpunoj fizičkoj eksterminaciji Srba."
"Umro sam od straha kada sam to pročitao. Znajući da je francuski jezik veoma bogat pomislio sam da taj glagol koji je upotrebljen može da ima neku nijansu koja bi mi pomogla da to prevedem drugačije. Pogledao sam milion rečnika koje imam kod kuće ali sve se svodilo na to - upotrebljen je glagol da Srbe treba uništiti. Del Val daje odgovor zbog čega je to tako. To je, kako on piše, zbog činjenice da Amerika ima neverovatno veliki interes u islamskom svetu zbog koga moraju da zadovoljavaju apetite muslimana. Dakle na prostoru Balkana je izuzetan dokaz da oni mogu da oni učine nešto u korist muslimana je Srbija, upravo jer je to mala i nemoćna zemlja. I na račun Srbije se mogu zadovoljavati apetiti muslimana. A rezultat zadovoljavanja muslimana je nestanak Srbije", ispričao je u dahu Jevtić.
Naglašava kako nije znao da će Zoran Đinđić biti ubijen niti je, kako kaže, mogao tim rečima da mu tako nešto kaže.
"Rekao sam mu - Ako ste zainteresovani da dođete na vlast Amerikanci će od vas isklučivo tražiti da uradite stvari koje će dovesti do uništenja Srbije. Ne bude te li to radili, Amerikanci će vas ubiti. Budete li radili to - ubiće vas Srbi. Kad sam mu ja to ispričao on se iznervirao i rekao: "Ma to nije važno." Kad je to uradio ja sam poludeo. Došao sam u situaciju da mu udarim šamar zbog tako neodgovornog ponašanja. Ali normalno da nisam smeo da to uradim.
- Dobro gospodine Đinđiću, rekao sam mu.
Zatvorio sam knjigu i pomislio kako se radi o jako neozbiljnom čoveku.
On mi je pružio pristupnicu DS, ja sam uzeo, ljubazno rekao da ću razmisliti i otišao sam. To je bio prvi i jedini put da smo se sreli", rekao je Jevtić.
Ističe da je Đinđića gledao od 5. oktobra i prepoznao da radi sve ono što želi Amerika.
"To je budilo veliku mržnju u srpskom narodu. Đinđić u jednom trenutku shvata ono što sam mu govorio, pravi Kopernijanski obrt, počinje potpuno drugačije da se ponaša. Slede donatorska večera za obnovu Hrama Svetog Save, uvođenje veronauke u škole... U poslednjem intervjuu za Večernje novosti Đinđić kaže: "Postojao bi rizik da na talasu rešavanja iračke krize, u rešavanju odnosa Zapada sa muslimanskim i arapskim zemljama postanemo - moneta za potkusurivanje. Moja je namera je da svetu kažemo da nismo ničiji žeton u rezervi, kojim bi neko namirivao svoje druge dugove".
I posle nekoliko dana je ubijen", ispričao je prof. dr Miroljub Jevtić.
RUŽICA STRAHOVALA DA ĆE ZORAN BITI UBIJEN
Ovde bi trebalo podsetiti i na reči pisca Momr Kapora koji je na poseban način video Đinđića.
Momo je imao prijatelje na različitim strana...
Za njegovim stolom su sedeli oni za koje nebiste pomislili da bi se mogli naći zajedno u prijateljskom razgovoru.
"Zoran Đinđić je bio izuzetno lep i pragmatičan čovek, pristojan i druželjubiv. Opsednut politikom. Sa njim se moglo razgovarati samo o politici, tako da se naš razgovor završavao posle nekoliko rečenica. Dok je još bio u opoziciji Đinđić je svraćao sa Ružom kod mene kući. Sedeli su baš za ovim stolom. Ruža je inače dobra prijateljica moje žene. Na jednoj večeri u mojoj kući u čast Igora Mandića bili su i Đinđić sa Ružom i Milorad Vučelić koji je u to vreme bio na vlasti. Tada mi je zaista bilo čudno da se opozicija i pozicija nađu za istim stolom, zajedno jedu, pričaju."
Poslednji put Momo i Zoran su se videli na jednoj donatorskoj večeri gde se prikupljao novac za igradnju Hrama Svetog Save.
"Zoran je tada bio na štakama. Pozdravili smo se ali nismo dugo pričali jer je on imao obavezu prema gostima. Moja žena je razgovarala sa Ružicom do jutra. Ruža je još tada strepela da će Zoran biti ubijen. Ako me pitate ko ga je ubio, ubio ga je Zapad jer je on u to vreme promenio politiku prema Kosovu i Metohiji."
"NIJE IMAO PRIJATELJE"
Ono što se malo zna o Đinđiću, nešto o čemu se nije mnogo ili čak nikad govorilo, u jednom intervjuu je izneo jedan od najuglednijih profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Simeunović.
On i Đinđić su bili u čuvenoj Devetoj beogradskoj gimnaziji.
"Puno uglednih ljudi je završilo Devetu gimnaziju. Bila je veoma stroga. Tadašnji direktor Velimir Milošević je bio čovek koji je pre toga bio upravnik zatvora. U to vreme su gimnaziju zvali Bastilja", priča prof. Simeunović.
Ističe kako se o Zoranu Đinđiću mnogo toga pisalo i pričalo.
"Mnoge knjige su napisane. Stvoren je kult ličnosti i mnogo je neistina ipsričano o njemu. Najsmešnije mi je kad čujem od ljudi kako su bili prijatelji sa njim. Zoran je bio veoma specifičan. On nije zapravo imao prijatelje. On je bio čovek koji je imao mnogo poznanika, ne verujem da je imao ijednog pravog prijatelja. Zoran je imao jednu emotivnu distancu prema ljudima. Bio je veoma pametan i bio bi odličan profesor. A to je i voleo...", ispričao je Simeunović.
Napominje kako je Đinđić "proleteo kroz gimnaziju".
"Ali ne zbog pameti... Dosta ljudi je pametno oko nas... Zoranova glavna osobina je bila njegova socijalna inteligencija. On nije poštovao autoritete na jedan njegov specifičan način... On je sa nastavnicima odmah bi na "Ti", što je meni bilo nezamislivo", rekao je prof. Dragan Simeunović.
Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: EPA, Foto: Dragana Udovičić, Foto: Youtube
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: