Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka na Malom Kalemegdanu u tesnom košarkaškom dresu za loptom trčala je jedna Ljubica.
Ni tada ženska košarka nije budila veliko interesovanje publike, već se tadašnja beogradska manguparija zbog tih tesnih šortcića skupljala i pomno pratila začetke ženske košarke. Da nije bilo te lepe Ljubice, verovatno se Ivo Andrić nikada ne bi našao u istoj rečenici sa rečiju “manguparija”, ali i on je dolazio na Kalemegdan kako bi se napario njenom divljom, neukroćenom i prirodnom lepotom.
Ne samo to. Jedini jugoslovenski Nobelovac je kažu, bio zaljubljen u Ljubicu. I zbog nje je ne samo dolazio na utakmice, već je u Znakovima pored puta u nekoliko rečenica opisao sport koji ga je i kasnije opčinio. Jer, Andrić je kasnije bio jedan od prijatelja Radivoja Žućka Koraća.
Prodoran pogled i zanosni pokret izdvojili su ovu studentkinju Filozofskog fakulteta od svih drugih šmizli tadašnjeg Beograda. Njen prolazak kroz centar grada bio je praznik za oči kako muškaraca, tako i žena. Pred njenim stopama na tren bi zastajao život u prestonici, prolaznici bi nemo posmatrali Otaševićevu kako korakom osvaja grad. Međutim, Beograđani nisu imali priliku da dugo posmatraju simbol srpske prestonice. Splet okolnosti trajno je Beogradu i Crvenoj Zvezdi oteo ovaj biser. Ranko Žeravica se prisećao kako je njen odlazak iz Beograda mnogima zadao veliko žaljenje.
Pored ogromnog potencijala i talenta koji je uvrstio u reprezentaciju Jugoslavije i pored evropskih šampionata na kojima je igrala, profesionalnu karijeru prekida u dvadeset i četvrtoj godini. Vezu sa košarkašem Srđanom Kalemberom prekinula je zbog Miloša Milutinovića, nekadašnjeg fudbalera. Kako je bila kćerka oficira kraljeve vojske kome se nakon rata izgubio svaki trag, Ljubica biva pod budnim okom tadašnje Udbe.
Veliki broj članova Udbe dolazio bi na njene košarkaške mečeve, često su je proganjali, ucenjivali i zbog lepote na nju nasrtali. Pod pritiskom i iz straha čekala je pogodan trenutak da zauvek napusti Srbiju, pod izgovorom da odlazi kako bi usavršila jezik, utočište nalazi u Italiji. Neverovatna sličnost sa italijanskom divom Sofijom Loren bila joj je propusnica za filmsku umetnost u kojoj se kao dublerka ove slavne glumice pojavljivala. Spoznaje svet filma, stiče kontakte, ali nikada ne postaje prava filmska zvezda, već samo sporedna karika u filmskom lancu. Prvi značajni projekat bio je film “Ključ” Kerola Rida.
U Italiji se udaje za izrazito lepog i poželjnog barona Rikija de Portanovu, čija vrela italijanska krv nije dugo mogla da ostane ukroćena. Zbog prevare ga napušta posle sedam godina braka i odlazi u Ameriku. Krupna građa, neverovatna sličnost sa Lorenovom, visina i piskav glas bili su kamen spoticaja da ova lepotica iz Gornjeg Milanovca ne ostvari veliku glumačku karijeru u SAD.Najznačajniji glumci zlatnog doba Holivuda bivaju potpuno zaneseni njenom lepotom.
Uzdahe su za njom gubili: Keri Grant, Robert Evans, Marlon Brando, Šon Koneri i drugi. Mnogi i danas sa nesigurnošću govore o njenom odnosu sa Keri Grantom koji je zbog nje zavoleo pasulj sa kobasicom i koji je došao u Beograd kako bi prisustvovao sahrani njene bake Danice, sa kojom je u mladosti živela.
Nakon odlaska iz Jugoslavije, u Beograd se vratila samo tri puta. Jednom igrajući u filmu “Ljubav i moda”, drugi put zbog bakine sahrane i poslednji put skrhana nakon razlaza sa Bobom Evansom. U starost je utanjala sama.
Nikada nije prestala da žali za ocem koji je skončao u logoru u Nemačkoj. Ostatak života provela je u Hjustonu. Često je nailazila na osude ovdašnje javnosti da je zaboravila svoje korene, iako se neretko trudila da sitnim gestovima dokaže suprotno. Svaka pomisao na Beograd budila je u njoj bolne uspomene. Održavala je kontakt sa najbližom familijom, koje je često zvala ne bi li joj u slušalicu puštali starogradske pesme.
Umrla je aprila 1998. godine u Hjustonu, što je srpska javnost ispratila samo jednom rečenicom u jednom sportskom listu. Dokumentarac o njenom životu snimila je autorka Duška Jovanić pod nazivom “Izbrisano iz biografije”. U filmu o Zvezdinoj košarkašici govore njen prvi dečko i velika ljubav Srđa Kalember, Ranko Žeravica, Jelena Žigon, Den Tana, Gordana Baraga, Ljuba Radičević, Milutin Šoškić, Radovan Popović, Boban Petrović, kao i najbliži rođaci i prijatelji Ljube Bodin, kako su je zvali u periodu kada je pravila filmsku karijeru sa Kerijem Grantom.
Ljubicin lik u filmu “Bićemo prvaci sveta” tumačila je Nina Janković.
Kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: