AUTORSKI TEKST ZA KURIR ISTORIČARA DEJANA RISTIĆA: Na sreću, nisu nam se ponovili Nemanjići

Milorad Stokin

Tokom prethodnih stotinu godina naša kinematografija iznedrila je začuđujuće mali broj dugometražnih igranih filmova koji su u potpunosti posvećeni temama, ličnostima i događajima iz Prvog svetskog rata. Odgovor na pitanje zbog čega je došlo do te neobične pojave zahteva detaljniju elaboraciju.

U našoj javnosti se smatra da je, makar do sada, najznačajnije domaće filmsko ostvarenje na temu Prvog svetskog rata „Marš na Drinu“, nastao 1964. godine, povodom obeležavanja 50-godišnjice Cerske bitke.


Stoga ne treba da čudi da je dugometražni igrani film „Kralj Petar“, mladog reditelja Petra Ristovskog, još i pre svoga prikazivanja privukao nepodeljenu pažnju javnosti.


Nakon što je film doživeo veliki uspeh kod gledalaca, autorski tim realizovao je i seriju posvećenu delu vladavine kralja Petra I Velikog u razdoblju od 1903. do 1916. godine.


Posle žalosnog i uznemirujućeg iskustva koje je gledalište nedavno doživelo sa serijom o dinastiji Nemanjić, prikazivanje prve epizode serije „Kralj Petar“ dočekano je s velikim očekivanjima, ali i strepnjom da li je autorski tim uspeo da na pravi način predstavi ličnost jednog od najznačajnijih srpskih novovekovnih vladara i turbulentne događaje koji su obeležili sam početak 20. veka.


Već tokom prikazivanja prve epizode, kao i u narednim satima i danima, gledaoci su, sada već tradicionalno i očekivano, svoje utiske počeli da iznose na društvenim mrežama, koje su se ubrzo i „usijale“.


Pojedine moje kolege istoričari, i ne završivši gledanje prve epizode serije, nezadovoljstvo i gnev usled toga što je ona, po njihovom mišljenju, obilovala“grubim neistinama, falsifikatima i evidentnim šarlatanstvom autora“ iskazali su zahtevom da RTS mora da zaustavi emitovanje ove sramotne serije“.


Mišljenja smo da su ovo olako izrečene teške kvalifikacije i ocene čitavog projekta i to nakon uvida u nešto što predstavlja tek njegov deseti deo.


Moram naglasiti da nisam saglasan sa ovim i ovakvim stavovima, koji nisu primereni javnom prostoru.


Želim da naglasim da umetničko delo nije i ne treba da zameni lekciju iz udžbenika istorije za osnovnu ili srednju školu. Umetničko delo predstavlja viđenje određene istorijske ličnosti, događaja ili epohe od strane jednog ili više autora. Ono nije i ne mora da bude ograničeno isključivo na puku dokumentaristiku, stoga što u tom slučaju nema mesta za lični, umetnički izražaj i tumačenje.


Prvu epizodu serije „Kralj Petar“, baš kao i istoimeni dugometražni dokumentarni film, karakterišu kvalitetan scenaristički predložak, dobra i upečatljiva gluma, raskošna scenografija i kostimografija, insistiranje na detalju i suštinskoj istoričnosti, pravilan izbor lokacija (enterijera i eksterijera), kao i uspešno dočaravanje atmosfere toga doba.


Lik kralja Petra I Velikog na izuzetan način dočarava Lazar Ristovski, koji je u potpunosti uspeo da pred očima gledalaca oživi velikog vladara.


Istini za volju, treba reći da u prvoj epizodi postoji i nekoliko istorijskih nedorečenosti ili netačnosti, koje, međutim, ni na koji način ne predstavljaju značajnije propuste.


Autorski tim uspeo je da na pravi način predstavi epohu, ličnosti i događaje koji su je obeležili te stoga i ja sam, u dvostrukoj ulozi gledaoca i istoričara, s nestrpljenjem očekujem emitovanje narednih epizoda.


Gledaocima preporučujem da se sa uživanjem prepuste gledanju čitavog serijala, a pojedinim mojim kolegama da makar nakratko uvuku svoje profesionalne žaoke, koje su izletele isključivo usled toga što se baš njihovo ime nije našlo na spisku stručnih konsultanata ovog hvale vrednog projekta.


Kao neko ko ni na koji način nije učestvovao u nastanku filma i serije „Kralj Petar“, i čija je „profesionalna žaoka“ uprkos tome sasvim mirna i spokojna, dobro znam da ću nedeljom od 20 sati s pažnjom pratiti nastavak ove uzbudljive sage o našem velikom vladaru.

Kurir / Dejan Ristić

Foto: Miorad Stokin