AGRESIVNO SILOVANJE VIŠEDECENIJSKE PROŠLOSTI: Vladimir Vuletić povodom inicijative da se Crvenoj zvezdi prizna titula iz 1946. godine
Generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić podneo je na Skupštini Fudbalskog saveza Srbije zahtev da se crveno-belima prizna titula iz 1946. godine, a povodom te inicijative saopštenjem za javnost se oglasio potpredsednik Partizana Vladimir Vuletić.
"Ovom prilikom želim da vam se obratim sa zahtevom da Skupština FSS-a kao najviši organ našeg Saveza, uzme u razmatranje zahtev FK Crvena zvezda podnet FSS-u 17. januara 2017 godine za priznavanje titule prvaka Srbije koju je 1946. godine osvojila FK Crvena zvezda kao titule nacionalnog karaktera", rekao je Zvezdan Terzić i naveo da su u zahtevu navedene sve činjenice koje nedvosmisleno ukazuju na to da je Crvena zvezda osvajač šampionske titule te 1946 godine.
Povodom ove incijative oglasio se i potpredsednik Partizana Vladimir Vuletić čije saopštenje prenosimo u celosti.
"Započeto pretprošle godine, specifično i agresivno silovanje višedecenijske prošlosti, kombinovano sa elementarnim nepoznavanjem pravne istorije Srbije i rđavim poznavanjem osnovnoškolskih matematičkih operacija, okončano je samovlasnim, bahatim, nelegalnim i nelegitimnim činom nekakvog tobož zahteva za priznavanjem tobož titule nazovi prvenstva Srbije iz 1946. godine.
Usled okolnosti da su, kako to je to Ajnštajn primetio, samo svemir i ljudska glupost neograničeni, premda za ovo prvo to još nije dokazano, pravno-istorijskom analizom, kao prilog buducem radu i odlucivanju (četvoročlane!?) Komisije za pravna pitanja FSS, mogu se istaći sledeće činjenice:
1. FK Crvena zvezda, osnovana 4. marta 1945 godine, znatno pre nego što su završene ratne operacije u Drugom svetskom ratu, pre oslobađanja Jasenovca, u jeku borbi NOVJ na Sremskom frontu i sa prvom zvaničnom utakmicom u Enver Hodžinoj Albaniji, učestvuje u jednom projektu čiji su organizatori bili Fiskulturni savez Jugoslavije (FISAJ) i Fiskulturni sportski odbor Srbije (FISOS).
2. Prema odluci FISAJ, PRVI šampionat FNRJ planiran je da započne 11. avgusta 1946, pa bi, do 15. juna 1946. svi okruzi morali dati svog prvaka u tu, prvi put organizovanu, fudbalsku ligu posleratne Jugoslavije. FISOS je, u tu svrhu, uredio OKRUŽNA prvenstva kao kvalifikaciona za ovaj budući šampionat.
3. FK Crvena zvezda je u takmičenju za okrug tzv. uže Srbije trijumfovala ispred ekipe FK Željezničar iz Niša i FK Metalac (kasniji OFK Beograd) dok je u okrugu Vojvodine pobedila ekipa FK Spartaka iz Subotice isped FK Vojvodina iz Novog Sada. Kurioziteta radi, FK Metalac je, godinu ranije, u okviru istog ranga, bio prvak ispred FK Crvena Zvezda.
4. Ustav FNRJ iz 1946. u čl. 2. navodi da Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, između ostalih, čini i Narodna Republika Srbija koja IMA U SVOM SASTAVU i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu kosovsko-metohijsku oblast. Sledstveno ovome, jasno je da je NR Srbija nedeljiva teritorija sa dve autonomne pokrajine.
5. OBA KLUBA, FK Crvena zvezda i FK Spartak Subotica, kao pobednici dvaju okružnih kvalifikacionih takmičenja, kvalifikovali su se za prvo fudbalsko prvenstvo posleratne Jugoslavije. NIKADA nije odigrana utakmica između ova dva kluba koja bi utvrdila "prvaka NR Srbije", budući da se čitav kvalifikacioni ciklus u organizaciji FISAJ i FISOS odigravao po sportskim okruzima a ne prema ustavom zajemčenim i zaokruženim republičkim teritorijama.
6. Onoliko koliko FK Crvena zvezda danas polaže pravo na ovu "titulu" to pravo polaže podjednako i FK Spartak Subotica, izuzev ukoliko FK Crvena Zvezda odriče tadašnju (a i sadašnju) ustavnu nedeljivost Republike Srbije i ne smatra da je AP Vojvodina integralni deo naše države. Isto takvo pravo, u takvom slučaju, polaže i tadašnji FK Metalac (sadašnji OFK Beograd) i to za trijumf istog ranga takmičenja i to nad FK Crvena zvezda 1945. godine.
7. Naime, ovim na određeni način padaju u zabludu i raskrinkvaju se odgovarajuće falsifikatorske namere revizionizma istorije od strane čelnika Crvene zvezde, po sledećim kriterijumima:
Crvena zvezda osnovana je u martu 1945. godine, to je činjenica.
Drugi Svetski rat na teritoriji Evrope završen je 9. maja 1945. godine. To je činjenica.
Logor Jasenovac, oslobođen je u maju 1945. godine, i to je činjenica.
Blajburška operacija dogodila se s proleća 1945. godine, i to je činjenica.
Jugoslovenska Narodna armija, iz koje će nastati sekcija FK Partizan u tim mesecima oslobađala je Jasenovac, ratovala je na Sremskom frontu, na kojem je poginulo preko 20.000 Srba.
FK Crvena zvezda je osnovan u martu 1945. Poslednjih 600 zatocenika delova jasenovackog logora, Ciglana i 117 zatocenika logora Kožara 22. aprila 1945. zapoceli su proboj logora. Prezivelo ih je ukupno 117. Crvena Zvezda je 26. aprila iste godine, dakle 4 dana kasnije, vec odigrala revans zvanicne utakmice protiv fudbalske reprezentacije Enver-Hodzine Albanije. Pobedila je Zvezda 5:2.
Dakle, dok je naš narod u okviru JNA ratovao i dalje na teritoriji Jugoslavije, dotad je Crvena zvezda bila osnivana i igrala prijateljske utakmice.
8.Pokušaj da se nametne da je Crvena zvezda osnovana kao neka vrsta “reakcije beogradske manguparije na zagrebačko osnivanje Partizana”, ovim se potpuno razvejava. Nit je Partizan osnovan pre Crvene zvezde, da bi to bila reakcija Crvene zvezde, niti je rec o zagrebackom osnivanju, niti ovde ima govora o nekakvoj “beogradskoj mangupariji”.
FK Partizan je osnovan tek nakon svih ratnih dejstava u Drugom svetskom ratu, 4. oktobra 1945. godine u Beogradu, i, kao takav, nije učestvovao u ovom okružnom kvalifikacionom ciklusu za prvo posleratno prvenstvo Jugoslavije ali je u njemu učestvovao i u njemu osvojio svoju prvu šampionsku titulu kao predstavnik Jugoslovenske narodne armije. Srbija je, dakle, u prvom šampionatu Jugoslavije imala tri predstavnika: pobednika okruga centralne Srbije, pobednika okruga Vojvodine i predstavnika Jugoslovenske narodne armije.
9. U svom nelegalnom i nelegitimnom činu, FK Crvena zvezda je, izgleda, pronašla uzor u odluci hrvatskog nacionalnog fudbalskog saveza koji je HNK Hajduku iz Splita priznao titulu osvojenu u hrvatskim kvalifikacijama iz 1946. kao državnu.
U tom pogledu, kvalifikacioni turnir u Srbiji, u kojem je učestvovalo svega šest ekipa i odigrano pet utakmica u jednokružnom sistemu, nije mogao predstavljati pravni osnov po bilo kom rešenju, koje bi omogućilo da se titula dodeli Zvezdi, na osnovu činjenice da je u tom momentu Srbija bila sukcesor, bilo koje druge i bilo koje slične fudbalske federacije u bilo kom periodu.
Tom logikom, kojom nas ubeđuju da je moguće napraviti ovakvo poređenje i izjednačavanje, mene čudi zašto nije stigao zahtev da se Crvenoj zvezdi kao sukcesoru FK Jugoslavija, kluba iz predratnog perioda, koji je osvojio tri titule i to u tadašnjem zajedničkom prvenstvu, dodeli kao pravnom nasledniku čiji je stadion bio gde danas igra Crvena zvezda?
10.Takvim nasilnim metodom, takvim revizionizmom istorije, takvim pokušajima da se istorija siluje i da se na osnovu nje pokušava nasilnim putem preuzeti nekakva šampionska titula, čini mi se, samo služi na čast onima koji danas predvode jedan veliki klub, kojem u istoriji nije padalo na pamet, niti ranijim funckcionerima, da se bave ovako nečasnim nepočinstvima u pokušaju da se dođe do titule.
Njegoševim rečima:
“Ne trebuje carstvo neljudima, nako da se pred svijetom ruže. Divlju pamet a čud otrovanu divlji vepar ima a ne čovjek. Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovjestvom.”
kurir.rs / kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: