BEOGRAD - Oko 11 milijardi evra koštaće prilagođavanje Srbije ekološkim standardima Evropske unije a to bi kako je u izjavi za Tanjug danas rekao Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mogla biti šansa za privredu kao osnova nove industrijalizacije.
Na marginama skupa Rimskog kluba o ciljevima održivog razvoja u sali Rektorata Beogradskog univerziteta Đuričin je rekao da je Srbiji potreban robustan razvoj i rast preko 5 procenata godišnje da bi započela dostizanje Evropske unije.
Važno je da pri investicijama vodimo računa o negativnim efektima, dodao je i poručio da te negativne efekte treba da plate oni koji se upuste u investiranje.
"To je važno da bismo održali ravnotežu sa prirodom i imali ekosistem koji je održiv", poručio je.
"Ceh" od 11 milijardi, na koliko su procenjeni naši troškovi prilagođavanja EU po pitanju otpada, zelene energije i otklanjanja posledica emisije CO2, Đuričin vidi kao "pretnju za budžet ali i šansu za privredu kojoj bi to mogla biti osnova za novu industrijalizaciju".
Ovo objašnjava time da bi kapaciteti koji se budu pravili morali da budu u skladu sa novim standardima a to bi dalo priliku industriji za nove aktivnosti.
Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dragan Simeunović za Tanjug je izjavio kako vreme velikih migracija tek dolazi jer Evropa nije našla trajno rešenje za migracione krize čiji su uzroci siromaštvo i ratovi pre svega u Africi i na Bliskom Istoku gde je i natalitet veliki dok Evropa kao najbogatiji kontinet stari.
"Svaki treći muškarac u Evropi će uskoro biti stariji od 65 godina, a tu je i izjava Džozefa Naja, vodećeg svetskog teoretičara globalizacije, da je dobro da migranti dolaze u Evropu jer je ona pravi i jedini partner SAD u vladanju svetom a i u ekonomskoj je krizi, pa joj priliv jeftine radne snage znači", rekao je Simeunović.
Dodao je da su migranti budući plaćeni vojnici te naveo primer Nemacke gde je sada tri puta vise vojnika iz manjina nego 2011. godine.
On smatra da bi najbolje rešenje bilo da se ulaže u zemlje iz kojih dolaze migranti, ali primećuje da je to je proces koji bi morao da traje vekovima.
"Treba uspostaviti model razumnijeg i humanijeg postupanja prema siromašnima, jer danas imate mali procenat ljudi koji na svetu drži ogromno bogatstvo s kojim ne zna šta će i ako čovečanstvo hoće da opstane ono mora da nađe način da zaustavi te ekstremno bogate ljude u besmislenom bogaćenju koje nikome ne donosi dobro pa ni njima samima", rekao je Simeunović i dodao da se mora naći ravnoteža i uspostaviti pravednije društvo, čemu teži i Rimski klub.
Rimski klub je organizacija koja postoji preko 50 godina, u centrali je stotinak članova a među 35 država u kojima postoje podružnice je i Srbija.
Ova organizacija promoviše održiv i inkluzivan razvoj, a skup u Beogradu bio je posvećen ciljevima održivog razvoja koje je proklamovala OUN.
(Kurir.rs/Tanjug)