Konačna presuda Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske biće izrečena sutra u Rezidualnom sudskom mehanizmu, nasledniku nekadašnjeg Haškog tribunala.
Karadžić je u Hagu prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici i zločine od 1992. do 1995. u BiH. On je u žalbenom postupku tražio oslobađajuću presudu, a tužilaštvo kaznu doživotnog zatvora.
– Ako se veće bude izdiglo iznad uobičajenog načina odlučivanja, može da se očekuje sve, pa čak i oslobađajuća presuda. Ne može da se isključi ni to da jedan deo presude padne, pa da dođe do intervencije na kazni, pa i da se ponovi postupak zbog neuobičajeno velikog broja povreda postupka koje je načinilo tužilaštvo, čak 173 puta tokom procesa sud ga je opomenuo zbog obelodanjivanja dokaza odbrane i to nigde nije zabeleženo u anglosaksonskom pravu – navodi Goran Petronijević, Karadžićev pravni savetnik.
Suđenje je bio apsolutno nefer, zaključuje naš sagovornik, ali ohrabrujuće je to što više nije u veću Teodor Meron, koji je bio pristrastan. Sud je tokom postupka odbacio tačku jedan optužnice, genocid u više opština u BiH, što bi moglo da posluži za tvrdnju da je Republika Srpska genocidna država, a Meron je prema žalbi tužilaštva taj deo optužnice vratio u predmet. To je bila velika opasnost za RS, ukazuje advokat Petronijević.
Odlukom veća korejskog sudije O Gon Kvona prvostepeno je utvrđeno da je Karadžić bio ključni učesnik u zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Ratkom Mladićem, dok su učesnici i Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
Sudija je precizirao da je 5.115 muslimana ubijeno u tim događajima. Posle niza napada Srba na obližnja sela 1993. godine, muslimansko stanovništvo je pobeglo u Srebrenicu, koja je proglašena zaštićenom zonom. U martu 1995. Karadžić je izdao direktivu Drinskom korpusu da se stvore uslovi totalne nesigurnosti i nepodnošljivosti daljeg opstanka u Srebrenici, 9. jula naredio je zauzimanje grada, a krajem dana 11. jula grad je pao u ruke bosanskih Srba.
– Mladić se okrenuo prema TV kamerama i izjavio: „I napokon došao je trenutak da se Turcima osvetimo na ovom prostoru”. Većina muškaraca krenula je pešice prema Tuzli dok su žene, deca i stariji muškarci otišli na sever, u bazu UN u Potočare. Tada je Mladić pozvao predstavnike Unprofora i muslimana na sastanak u hotelu „Fontana”. Predstavniku muslimana rekao je da je hteo da dobije, citiram: „Jasan stav da li želite da ostanete, opstanete ili nestanete, u vašim rukama je sudbina vašeg naroda ne samo na ovom prostoru” – naveo je sudija Kvon.
Veće je smatralo da je optuženi kriv za granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile i da je to koristio kao vid terora. Od kraja maja 1992. do oktobra 1995. godine srpske snage držale su položaje na brdima, a namerno su gađani civili dok su išli po vodu, hodali po gradu i koristili javni prevoz. Pucalo se na decu dok su se igrala, vozila bicikle i išla u školu. U gradu je ranjeno i ubijeno na hiljade civila, utvrdio je sud. Veće je takođe zaključilo da je Karadžić kriv za uzimanje pripadnika UN kao talaca.
Optuženi je izneo dokaze u vezi sa dogovorom sa Ričardom Holbrukom, bivšim državnim sekretarom SAD, prema kome se povukao sa javnih i stranačkih funkcija uz uslov da neće biti krivično gonjen. Veće je smatralo da je ta odluka bez obzira na razloge zbog kojih je doneta, olakšavajuća okolnost.
Bivši lider bosanskih Srba optužen je još u julu 1995. a uhapšen je iznenada u Beogradu, gde se skrivao pod lažnim identitetom doktora Dragana Davida Dabića, specijaliste prirodne medicine.
Odmah je tražio da se proces obustavi zbog sporazuma sa Holbrukom. Pošto mu to nije pošlo za rukom, jer je tribunal smatrao da ga Holbrukova obećanja ne obavezuju, Karadžić je na kraju procesa zahtevao da se taj sporazum uvaži kao olakšavajuća okolnost. Smatrao je da je time doprineo primeni Dejtonskog sporazuma i očekivao od Amerike da ispuni svoj deo pogodbe.
„Ja sam psihijatar, pisac i čovek mira”, kazao je, pored ostalog, sudskom veću pred kojim se branio sam, tvrdeći da ni ne brani sebe, već srpski narod.
Tribunal ne pamti takvu završnu reč kakva je bila Karadžićevog tužioca Alana Tigera.
„On je lažov i mafijaš, u stanju je da laže sa blagim izrazom nevinosti… prebacio je odgovornost na druge: paravojne formacije koje su se otrgle kontroli ili na Ratka Mladića”, naveo je Tiger.
Karadžić je do kraja procesa tvrdio da je za sobom ostavio samo dobra dela, da je najveći prijatelj muslimana, da mu je savest čista i da ne može ni da zamisli na šta bi ličio rat u BiH da srpsko rukovodstvo nije bilo sastavljeno od tolikog broja humanista – pisaca, lekara, advokata i univerzitetskih profesora.
Rekao je da ne postoji nijedan dokument skupštine, vlade ili predsedništva bosanskih Srba, niti njegovo naređenje, govor ili intervju u kojima je pozivao na zločine protiv nesrpskog stanovništva u Bosni, da rat uopšte nije po njegovom ukusu i „daj bože da je poslednji”.
Kurir.rs/Politika/Foto: AP