BEOGRAD - Ništa nisu proizveli za svetsko tržište!
Uvoz, gradnja stambenog i poslovnog prostora, trgovina, na malo i veliko, uz malo poljoprivrede i proizvodnje hrane, i još manje izvoza - to je skica, čast izuzecima, najpoznatijih domaćih privrednika. Ako i nešto proizvode, to su sirovine, a ne finalna roba, dok industrije i izvozne robe, ono što je najpotrebnije Srbiji, ima veoma malo.
Toplica Spasojević, vlasnik ITM holdinga, kaže za Kurir da od postanka tržišne ekonomije novac ide tamo gde se najbrže oplođava i gde je siguran, a i Srbija je uvela taj sistem. Zato su apetiti preduzetnika usmereni ko poslovima gde se manje ulaže i brže obrće novac.
- Da bi država kritikovala, morala je da stvori uslove da se industrija isplati. Domaći privrednici posle 2000. godine nisu imali razumevanje vlasti, dok su banke kreditirale državu i firme sa Zapada - objašnjava Spasojević.
On priznaje da je lakše baviti se trgovinom i uslugama i dodaje da polovinu ITM čini industrijska i poljoprivredna proizvodnja, a izvozi povrće, voće, sireve i meso.
Ekonomista Mlađan Kovačević podseća da su od 2001. kreatori ekonomske politike, Labus, Dinkić i drugi, zagovarali ideju da su usluge naša šansa. Njihova politika je, dodaje, „spržila“ proizvodnju.
- Banana dođe ko zna odakle i jeftinija je od jabuka! Mnogo je lakše bilo zaraditi na uvozu, marža je i do 50 odsto - dodaje on.
Babić: Postoje razni faktori
Miodrag Babić, dugogodišnji direktor velikog izvoznika „Hemofarma“, kaže da su razni faktori uzrok okretanja uvozu i trgovini. Dosta firmi je kroz privatizaciju nestalo jer nisu dobile vlasnike iz branše, svet se promenio, Kina je lider u proizvodnji...
- Država bi trebalo da postavi takve uslove da usmeri privrednike u proizvodnju i industriju - uveren je on.
Struktura privrednih društava
delatnost broj firmi
Trgovina na veliko i malo 33.451
Prerađivačka industrija 17.259
Informisanje 3.939
Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 3.391
Usluge smeštaja i ishrane 2.505
Ostale uslužne delatnosti 1.190
Rudarstvo 308