Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju dan Svetog Agapija.
Agapije i sedmorica njih bili su hrišćanski svetitelji. Sva sedmorica, sem Agapija, bili su još sasvim mladi ljudi, još uvek nisu bili ni kršteni vodom, pa je njihovo krštenje bilo krvlju.
Tih sedmorica mladića gledali su kako svakodnevno muče hrišćane i kako oni herojski podnose te muke, te su i sami poželeli da im se priključe. Vezali su sami sebi ruke i takvi došli pred kneza Urbana izjašnjavajući se kao hrišćani.
Mladićima se pridružio i ugledni građanin toga grada, Agapije, koji je i dotle dosta stradao za Hrista, i počeo je još više u njima raspaljivati veru i ljubav ka Gospodu. Svi su mačem posečeni 303. godine.
Agapije je uzet kao primer učitelja iskrenih emocija i njihove važnosti za svakog od nas.
Ljubav prema ma kome ili ma čemu, čak i prema samome sebi, može kod čoveka vremenom ohladiti ili sasvim se izgubiti, pa i u mržnju se prevratiti. No ljubav čovekova prema Bogu, jednom zadobijena i utvrđena, teško hladni, sem ako neko već ne siđe s pameti. U onom prvom slučaju čovek umanjuje ili briše svoju ljubav ili zbog promena u sebi ili zbog promena u ljubavnim predmetima.
U ovom drugom slučaju čovek može da umanji svoju ljubav, prema Bogu, samo i jedino zbog promena u sebi, a nikako zbog promena u Bogu.
Sve je to lepše i jasnije izrazio sv. Isak Sirin govoreći: „Ima ljubavi slične potoku od kiše, koji prestaje ubrzo po prestanku kiše. Ali ima ljubavi slične izvoru koji izbija iz zemlje, i koji nikad ne prestaje. Prva je ljubav čovečanska, a druga božanska. Da biste spoznali pravu ljubav važno je da danas odete u crkvu i pomolite se Svetom Agapiju.
(Kurir.rs)