PLANETU SMO DOVELI DO IVICE PROPASTI: Priroda se raspada! Glad će naterati u zbegove čak 700 miliona ljudi jer u njihovim zemljama više NEĆE MOĆI DA SE ŽIVI! (VIDEO)
Priroda se raspada, u slobodnom padu su i sistemi održavanja života na planeti i suočavamo se sa masovnim izumiranjem vrsta i sve masovnijim migracijama ljudi.
Prošle je godine zabeleženo je mnogo zastrašujućih upozorenja o pretnjama klimatskih promena po život. Ono o čemu se manje govorilo je ljudsko uništavanje prirode. Velika trogodišnja studija UN koja će biti objavljena u maju upozorava da krčenje šuma, prekomerno iskorištćavanje mora, zemljišta i zagađenje vazduha gura život na Zemlji na ivicu propasti.
Oko istraživanja okupljeno je više od 500 stručnjaka iz 50 zemalja. U njoj se navodi da desetinama hiljada vrsta preti rizik od izumiranja. Većina država crpi prirodu brzinom koja daleko nadmašuje njenu sposobnost da se obnovi.
Zato je ugrožen uzgoj hrane i pronalaženje pitke vode, a uz to se beleži porast ljudske populacije svuda u svetu. Jedan od najalarmantnijih problema je oprašivanje useva za hranu jer je sve manje pčela i insekata. U Severnoj i Južnoj Americi, kako se navodi, posao koji obave insekti, plus navodnjavanje iz prirodnih izvora vredi više od 24.000 milijardi dolara godišnje. Širom sveta samo oprašivanje preko pčela i drugih životinja vredi 577 milijardi dolara.
Širom sveta krče se šume sa katastrofalnim posledicama po divlje životinje i ljude. Šume se seku od Malezije, Indonezije do Zapadne Afrike kako bi se svetu dalo palmino ulje koje nam je potrebno za grickalice i kozmetiku. Ogromna područja Amazona iskrčena su kako bi se napravilo mesta za plantaže soje i stočne farme, kao i zbog drvne industrije.
Industrijska poljoprivreda kriva je za veliki deo uništenja prirode, rekao je Mark Ronsevel, profesor sa Tehnološkog instituta Karlsrue u Nemačkoj: "Sistem proizvodnje hrane je u korenu problema. U cenu hrane koju plaćamo, nije uračunat trošak ekološkog upropaštavanja sveta. A mi još uvek subvencionišemo i ribarstvo i poljoprivredu."
Uništavanje koje je prouzrokuje poljoprivreda ugrožava temelje našeg prehrambenog sistema. UN izveštaj upozorava da gubitak zemljišta, biljaka, drveća i oprašivača kao što su ptice, slepi miševi i pčele, potkopava sposobnost celog sveta da proizvodi hranu. Čovečanstvo je opsednuto privrednim rastom, a pritom sve više raste broj ljudi, posebno u Severnoj i Južnoj Americi gde se do 2050. godine očekuje 1,2 milijarde ljudi i čak udvostručenje BDP.
"Priroda će biti posebno uzdrmana tokom sledećih 30 godina", izjavio je Džejk Rajs, glavni naučnik u kanadskoj vladinoj službi za okeane i ribarstvo. Visoka potrošnja i destruktivna poljoprivreda dodatno će degradirati kopnene i morske ekosisteme, dodao je on. Takav svet čovečanstvo će koštati sve više da bi samo i preživelo još jednu godinu duže, a na kraju pod znakom pitanja je opstanak čovečanstva.
"Gubitak drveća, livada i močvarnih šuma ekvivalent je oko 10 posto godišnjeg bruto proizvoda na svetu. Zbog toga izumiru vrste, klimatske promene su sve gore i preti nam šesto planetarno masovno izumiranje života na Zemlji", navodi se u izveštaju.
Afrika je velikom broju velikih sisara poslednje stanište, ali prema trenutnom scenariju do 2100. više od polovine afričkih vrsta ptica i sisara neće više postojatii. Oko 20 posto kopnene površine Afrike već je uništeno erozijom tla, gubitkom vegetacije, zagađenjem i zaslanjivanjem tla. Uz udvostručenje populacije kontinenta na 2,5 milijarde ljudi do 2050. godine, udarac ljudi na prirodu biće još gori. Problem je mnogo dublji od pretnji kitovima, slonovima i drugim životinjama. Od 1970. broj životinja smanjio se za 60 posto od 1970. godine, prema podacima World Wildlife Funda, a sve zbog ljudi.
Urušavaju se i populacije insekata, najviše zbog pesticida, ključnih za ishranu drugih životinja, kao i za oprašivanje. U Evropi je broj pčela manji za 37 posto, a leptira za 31 posto, slično kao i na jugu Afrike. U Europi je nestalo više od 70 posto slatkovodnih vrsta riba i 61 posto vodozemaca odnosno 26 posto morske ribe i 42 posto životinja na kopnu... To je dramatična promena i direktna posledica sve intenzivnije poljoprivrede.
Takvo uništavanje sveta dovodi do sve masovnijih migracija ljudi i sve češćih i gorih ratova. Političku i društvenu nestabilnost direktno uzrokuje sve slabija plodnost zemljišta. Za 30-ak godina degradacija zemljišta, zajedno sa klimatskim promenama, u zbegove i migraciju nateraće između 50 i čak 700 miliona ljudi na migraciju, jer u njihovim zemljama neće moći da se živi.
Studija UN navodi da opstanak preostalog bogatstva prirode zavisi od domorodačkih populacija, koje uglavnom žive u udaljenim područjima sveta. Ironično, ali ove autohtone zajednice često najbolje znaju kako da očuvaju prirodu i često neučnicima pružaju detaljne informacije o promeni okoline.
Brazil, u kom živi 42.000 biljnih vrsta, 9.000 vrsta kičmenjaka i gotovo 130.000 beskičmenjaka, ima autohtono stanovništvo od gotovo 900.000 ljudi. Upravo urođenički narodi i danas su izloženi diskriminaciji, pretnjama, pa čak i pokoljima. U Brazilu je, na primer dolazak žaira Bolsonara na vlast doveo do eksplozije izrazito korporativnih programa i protiv interesa urođenika koji to već osećaju.
Kurir.rs/Express.hr
Foto YT