Prelazak Milka Đurovskog iz Crvene zvezde u Partizan sredinom 1986. godine izazvao je tektonske poremećaje u tadašnjoj Jugoslaviji.
Kod crno-belih je dobio status božanstva, a više od tri decenije kasnije mnogi navijači crveno-belih i dalje ne mogu da mu oproste odlazak u najmrskiji klub.
Đurovski je i tada, kao i danas bio poznat po tome da priča ono što misli i radi onako kako je naumio. O njemu se tih godina svašta pričalo i pisalo, da previše puši i pije, da se kocka, da švercuje zlato, da je povezan sa kriminalcima sa beogradskog asfalta.
Milko Đurovski je imao kapacitet da zaigra u Real Madridu ili Liverpulu, a skrasio se u holandskom Groningenu. I tamo je bio miljenik navijača, ali mu đavo nije dao mira. Ostala je čuvena njegova izjava da led nije stvoren da ga doktori stavljaju na kolena, već da se stavi u viski. Nedavno je napunio 56 godina i alkohol je za njega daleka prošlost.
- Nisam okusio kap alkohola skoro 20 godina. Igrao sam 1998. godine mali fudbal za Kanzas u Sjedinjenim Američkim Državama, pio mnogo viskija, probudio se posle jednog pijanstva i odlučio da više nikad neću konzumirati alkohol. A kad nešto odlučim, toga se držim. Možda ne pijem više zato što sam ludog karaktera – objasnio je Đurovski.
Legendarni napadač je povodom 56. rođendana u intervjuu za holandske medije podsetio na slavne dane.
"Jedina istina je da sam pušio i dok sam bio igrač. Pa šta? Jesam i to bez skrivanja. I drugi su znali da povuku dim, ali niko kao ja, pred trenerom. Bez problema sam pušio na stadionu, znajući da me svi posmatraju. Nije to imalo negativan uticaj na moje partije. Možda bi, da sam – prestao!? Svaki fudbaler mora da radi ono što mu prija. Sve dok igra dobro".
Đurovski ne negira da su ga posećivali neki žestoki momci koji su predstavljali neku vrstu zaštite.
"To je bilo normalno. Svaki fudbaler u Beogradu tog vremena je imao nekog, ništa drugačije nije ni u sadašnjim generacijama. Mnogima je bilo zabavno i interesantno da se nalaze u društvu igrača. Arkan, sećate se njega? Bio je jedan od onih koji su fanatično podržavali Crvenu zvezdu. Voleo sam da pijem, pušim, odem povremeno u kazino, ali nikad se nisam drogirao. Priče o krijumčarenju zlata, kockarskim dugovima, novcu na crno i tako dalje nisu tačne. Tužio sam holandske medije koji su to objavili i naravno da sam dobio odštetu. Nije mi bio problem da se nosim sa žestokim momcima, niti sam ih se ikad plašio. Ako im se svidiš – svidiš im se. Mafijaški bosovi su inteligentni tipovi".
Pošto mu je fudbal išao veoma dobro, Đurovski je odlučio da se oproba i u nečemu drugom. U pitanju je bilo pevanje. Sarađivao je sa Kemišem, snimio 10 pesama u nameri da izda album i kada se očekivalo da izađe ploča, napravio je novi dribling. Odlučio je da završi pevačku karijeru i pre početka. Sadržaji solo pesama su ostali tajna, ali je zato snimio duet sa Anom Bekutom, a pomogao je i Lepoj Breni. I pokazao da ima sluha
Danas je Milko Đurovski sasvim običan čovek koji živi u Mariboru sa suprugom Andreom. Tvrdi, nije zadovoljan.
- Nisam srećan! Ulice su skoro prazne. Maribor je mali grad, ljudi baš i nemaju novca. U Titovo vreme sve je ovo bila Jugoslavija, a posle raspada bivše države, mnogi su otišli u inostranstvo i novac je ispumpan iz grada. Umorio sam se i ostario. Posle 50. život je – katastrofa! To je onaj period života kad se lagano primičete kraju. Sve vas boli, nervira... A znate šta mi je sad najbitnije? Da se duhovno osećam sjajno. U mislima sam i dalje mlad – objasnio je u svom stilu Milko Đurovski, čovek kojeg su Holanđani zvali Mađioničar koji puši.
Kurir sport
Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: