Mladić iz Zemuna koji je kao devetogodišnjak povređen kad je pokušao da izađe iz zaglavljenog lifta, koji ga je potom prignječio, svake godine obilazi zaposlene u vatrogasnoj brigadi
Tog dana sam krenuo napolje iz našeg stana koji se nalazi na devetom spratu. Tata mi je rekao da siđem pešice i da ne ulazim u lift. Nisam ga poslušao.
Sišao sam do osmog sprata, a potom ušao u lift i krenuo ka prizemlju. Između drugog i prvog sprata lift se zaglavio. Uspeo sam da otvorim spoljna vrata i krenuo da se provlačim. U tom trenutku, neko je pozvao lift.
Ovim rečima Aleksa Bulajić (17) iz Zemuna prisetio se za Kurir kobnog 27. marta 2011, kad je kao devetogodišnjak teško povređen dok je pokušavao da sam izađe iz zaglavljenog lifta. U trenutku kad se provlačio između kabine i zida, lift je krenuo i prignječio mu noge.
Lift je potom opet stao, a mali Aleksa ostao je da visi naglavačke, priklešten između zida i kabine. Akciju dramatičnog spasavanja izveli su zemunski vatrogasci, koje Aleksa i njegova porodica, svake godine na dan nesreće, posećuju u brigadi, kako bi im iskazali svoju večnu zahvalnost.
- Sećam se tog užasnog straha, kako od same situacije, toliko i od toga šta će mi tata reći. Svestan sam - da nije bilo vatrogasaca, danas ne bi bilo ni mene. Pružili su mi novu šansu i zbog toga sam im večno zahvalan. Oni su moja druga porodica - kazao je Aleksa, koji je, srećom, uspeo da se potpuno oporavi od nesreće.
Inspirisan ljudima koji su mu spasli život, Aleksa se već nakon godinu dana od nesreće učlanio u Dobrovoljno vatrogasno društvo "Matica" u Zemunu.
- Voleo bih da budem vatrogasac, ali je želja da budem kuvar ipak veća. Ove godine završavam treću godinu ugostiteljske škole i iskreno se nadam da ću se jednog dana i na svoj način zahvaliti svojim spasiocima - kaže kroz osmeh mladić.
Akcije spasavanja prisetili su se za Kurir i Aleksini spasioci.
- To što sam tog dana video pamtiću dok sam živ. Priklešteno dete je visilo ispod lifta, a moj prvi utisak je bio da je sigurno mrtav. Suze su mi krenule u sekundi - prisetio se Goran Bacetić, komandir tehničkog odeljenja.
On dodaje da mu je tokom akcije spasavanja najteže bilo to što je Aleksa stalno ponavljao: "Tata, ja ne mogu više."
- Srećom, akcija je bila uspešna. Svaki Aleksin obilazak je velika stvar za nas, jer je on naše dete - kaže Bacetić.
(Kurir.rs/Jelena Rafailović/Foto:Ana Paunković)