Nasilno, protivzakonito otimanje Kosova i Metohije od Srbije nastavlja se stalnim pritiscima na našu zemlju da i formalno prizna otimanje dela svoje državne teritorije
Povodom 20 godina od agresije NATO na Srbiju (SR Jugoslaviju), u Beogradu je 22. i 23. marta 2019. godine održana međunarodna konferencija pod geslom "Da se ne zaboravi" i naslovom "Mir i napredak, umesto ratova i siromaštva", na kojoj je usvojena i Beogradska deklaracija.
Konferencija je održana u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije, Kluba generala i admirala Srbije, Društva srpskih domaćina i u saradnji sa Svetskim savetom za mir.
Pored učesnika iz Srbije, u programu je učestvovalo više od 200 uglednih gostiju iz oko 35 zemalja sveta, kojima su domaćini izrazili iskrenu zahvalnost na solidarnosti, podršci i velikoj humanitarnoj pomoći, u jednom od najtežih perioda novije istorije Srbije i njenog naroda.
Program obeležavanja ove godišnjice posvećen je odavanju počasti pripadnicima vojske i policije koji su dali svoje živote u odbrani zemlje od agresije i civilnim žrtvama, uključujući decu, stare i iznemogle, nastradale tokom 78 dana agresije NATO, kao i čuvanju trajnog sećanja na njih.
Jedinstveno je osuđena agresija NATO, uz naglašavanje da je to bio i ostao ilegalan osvajački i zločinački rat protiv suverene, miroljubive evropske zemlje, preduzet bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz najgrublje kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Završnog dokumenta OEBS iz Helsinkija (1975) i osnovnih principa međunarodnog prava.
Agresijom na Srbiju (SR Jugoslaviju), vodeće zapadne sile, na čelu sa SAD, izložile su njen slobodarski i pravdoljubiv narod stradanju, razaranju i nanošenju trajnih patnji, radi ostvarivanja svojih imperijalističkih, geopolitičkih ciljeva.
To nije bio "mali rat", niti "humanitarna intervencija", već rat geopolitičkih ciljeva, za dugotrajno raspoređivanje američkih trupa na Balkanu, uspostavljanje presedana za nove agresije i zbacivanje legalnih vlada, u okviru strategije širenja na Istok i uspostavljanja globalne dominacije. Ostaće istorijska činjenica da je Evropa 1999. ratovala protiv same sebe, slepo sledeći tuđe geopolitičke interese.
Balkan je danas nestabilniji. Evropa je duboko podeljena. Okretanje Evrope sebi zahteva preispitivanje, hrabrost i viziju, uključujući i priznanje da je napad na Srbiju (SRJ) 1999. bio velika istorijska greška.
Među učesnicima konferencije bio je i čuveni pisac Peter Handke.
Planeri i izvršioci agresije su odgovorni za svoja zlodela. U agresiji je nastradalo oko 4.000 ljudi, (među kojima 79 maloletne dece), dok je oko 6.500 ljudi teže ranjeno.
Direktna materijalna šteta iznosila je 100 milijardi američkih dolara. Naglašeno je da su NATO i zemlje članice, učesnice u agresiji, u obavezi da Srbiji nadoknade pričinjenu ratnu štetu.
Učesnici Konferencije su upoznati sa dosadašnjim rezultatima naučnih i stručnih analiza, koje potvrđuju da je upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, grafitnih i kasetnih bombi, i drugih zapaljivih i otrovnih ubojitih sredstava, dovela do visokog stepena dugotrajne zagađenosti životne sredine i masovnog ugrožavanja zdravlja građana Srbije.
Pozdravljeno je formiranje posebnih tela Narodne skupštine i Vlade Srbije za utvrđivanje posledica NATO agresije na zdravlje građana i životnu sredinu i data podrška njihovom radu.
Nasilno, protivzakonito otimanje Kosova i Metohije od Srbije nastavlja se stalnim pritiscima na našu zemlju da i formalno prizna otimanje dela svoje državne teritorije.
Učesnici Konferencije su podvukli da bi nasilno oduzimanje Kosova i Metohije predstavljalo presedan koji bi neizbežno vodio iscrtavanju novih granica na Balkanu i stvaranju tzv. velike Albanije, na račun državnih teritorija Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Crne Gore, što se ne sme dopustiti.
Agresija NATO na Srbiju (SR Jugoslaviju) bila je istovremeno direktan napad na sistem mira i bezbednosti u Evropi i svetu, uspostavljen na rezultatima Drugog svetskog rata.
Ona je, kao što su to pokazale potonje intervencije SAD i njenih saveznika (Avganistan, Irak, Libija, Mali, Sirija), poslužila kao presedan i model za globalizaciju intervencionizma, obrazac o tome kako se terorizam i separatizam koriste za ostvarivanje osvajačkih planova zapadnih centara moći, za nasilnu promenu "nepodobnih" režima i za nametanje geopolitičkih interesa Zapada, pre svega SAD.
Agresija NATO na Srbiju (SRJ), kao akt najgrubljeg kršenja osnovnih principa međunarodnog prava, ne može se ničim pravdati, niti se odgovornost agresora može umanjivati licemernim pokušajima prebacivanja odgovornosti na Srbiju, ili na njeno tadašnje državno rukovodstvo. Agresija NATO je ušla u istoriju kao pokazatelj moralnog i civilizacijskog pada, od kojeg se vlade vodećih agresorskih zemalja, ni dvadeset godina kasnije, nisu oslobodile, niti su iz njega izvukle odgovarajuće pouke.
Učesnici Konferencije izrazili su snažnu podršku i solidarnost s naporima Srbije u otklanjanju teških i dalje prisutnih posledica agresije i s nastojanjima da ne dozvoli da se oružana agresija NATO nastavi drugim sredstvima.
Pružena je podrška naporima Srbije za očuvanje njenog suvereniteta i
teritorijalnog integriteta, kao i za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije, u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.
Osuđena je politika ucena, pritisaka i svih jednostranih koraka.
Agresijom 1999. na Srbiju (SR Jugoslaviju) i drugim vojnim intervencijama poslednjih decenija, NATO je očigledno postao osvajački vojni savez, odgovoran za to što su Balkan i Evropa danas podeljeniji i nestabilniji, što su Evropa i međunarodni odnosi militarizovani, što su nepoverenje i konfrontacija najdublji od Hladnog rata, što je duboko uzdrman svetski napredak bezbednosti.
NATO je oruđe vojnoindustrijskog kompleksa i dominacije najkrupnijeg kapitala, a ne mira, potreba naroda i napretka. Zato NATO, kao relikt Hladnog rata, treba raspustiti, a strane vojne baze ukinuti, uključujući i bazu "Bondstil" u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Učesnici Konferencije su ocenili da svet prolazi kroz period rastućeg nepoverenja, tenzija i pretnji novim intervencijama i sukobima. Koreni toga leže u agresivnosti NATO i otuđenih centara moći, čijim interesima odgovara kršenje osnovnih principa međunarodnog prava, eskalacija pretnji i nova trka u naoružavanju.
Osuđeni su metodi zloupotrebe međunarodnih institucija kao što su Ujedinjene nacije, OEBS, Unesko, STO i druge, uz zahtev za njihov razvoj i jačanje, a ne ruiniranje i zaobilaženje.
Učesnici Konferencije su jedinstveni u zahtevu da se nova trka u naoružavanju i kršenje međunarodnih sporazuma iz te oblasti moraju hitno zaustaviti, a sredstva iz vojnih budžeta preusmeriti za ekonomski razvoj, podizanje kvaliteta života građana i otklanjanje zastrašujućih razvojnih i socijalnih disproporcija. Izražena je duboka zabrinutost zbog istupanja SAD iz važećih međunarodnih sporazuma, posebno iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa.
Zatraženi supoštovanje postojećeg sporazuma i obnova pregovora o prekidu trke u naoružavanju, posebno nuklearnim oružijem. Oni su zatražili potpuno povlačenje američkog taktičkog nuklearnog oružja i postrojenja raketne odbrane iz Evrope, koji pogoršavaju bezbednost na evropskom kontinentu.
OCENjENO je da imperijalistički sistem, sa nezasitom pohlepom za tuđim bogatstvima, unipolarni poredak, zasnovan na strategiji izuzetnosti, dominacije i NATO intervencionizam predstavljaju ključne izvore nestabilnosti, nepoverenja i sukoba.
Za mir, stabilnost, demokratiju i inkluzivni napredak neophodne su korenite promene u svetskim odnosima, zatim poštovanje suverene ravnopravnosti, nemešanje i multilateralizam, uvažavanje zajedničkih interesa i isključivanje svakog egoizma, protekcionizma i privilegija.
Politika konfrontacije, intervencionizma i mešanja u unutrašnje stvari, koju podstiču vojnoindustrijski kompleks i krupni finansijski kapital, moraju ustupiti mesto dijalogu, partnerstvu, poštovanju osnovnih normi međunarodnog prava i međunarodnog poretka.
Učesnici Konferencije su se založili za mirno političko rešenje svih međunarodnih problema, uz poštovanje principa međunarodnog prava, povelje UN i odluka Saveta bezbednosti UN.