DR SANVILA RAŠKOVIĆ O ALERGIJAMA: Polen nije jedini krivac

Shutterstock

Čađ, dim i isparenja ubrzavaju razvoj bolesti, a i hrana, lekovi i ubodi insekata često umeju pošteno da nas "udare" po koži, nosu, očima. Dobra vest je da tretmana koji ublažavaju simptome ima sve više


Zbog dolaska proleća i lepog vremena, kao i zbog pomeranja vegetacije, već osećamo tegobe. Suzenje očiju, kijanje, bistra sekrecija iz nosa i svrab muče mnoge, ali ne treba zaboraviti ni na probleme koji nam stižu iz tanjira: danas jagode najčešće mogu da nam pokvare dan, a nisu nevini ni mleko, belance, kikiriki... Još ako im se pridruže opasne alergije na ubode insekata, koji su isto poranili ovog proleća, našem zlopaćenju se, izgleda, ne vidi kraj.


Kako ćemo da se izborimo sa ovim napastima zavisi od intenziteta reakcije organizma. Dakle, u sebe treba najviše da se pouzdamo jer univerzalni lek za alergije još uvek ne postoji, samo tretmani koji ublažavaju simptome.


Svaka sezona, a ne samo proleće, može da bude sezona alergija - sve zavisi od toga na šta ste alergični. Uz polen, okruženi smo prašinom i grinjama, naš organizam, pored hrane, raspoznaje i druge neprijatelje. Kako se protiv njih boriti savetuje prof. dr Sanvila Rašković iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva


Koliko smo bolesni?
-U svakoj populaciji postoji bar jedna četvrtina ljudi sa alergijskom konstitucijom. Alergologija od 70-ih godina doživljava ekspanziju, usavršena je dijagnostika, razvijene su laboratorijske tehnike, pa je i povećana mogućnost ublažavanja simptoma.


Ko je najpodložniji?
-Na udaru su najviše osobe koje žive u urbanim sredinama - čađ, dim i isparenja ubrzavaju razvoj alergijskih bolesti. Atopijski dermatitis/ekcem može da se javi već u prvom mesecu života, a do kraja prve godine i alergije na hranu. Slede inhalacione alergije, a alergijske kijavice se retko javljaju pre četvrte-pete godine života. Inače, sklonost ka alergiji se najviše prenosi po majčinoj liniji.

KAD SUZA SUZU STIŽE
Počela je sezona polena.
-Alergeni koji se prenose u vazduhu, uz polen, jesu i grinje, dlake mačaka i pasa. Udisanje ili dodir s alergenima izazivaju osip, polensku groznicu ili astmu, otiču oči. Najbolji način da izbegnete kijanje, kašljanje, svrab u grlu i ušima je da izbegavate odlazak u prirodu, ali to nije uvek moguće.


Kako se rešiti problema?
- Oslanjamo se na imunoterapiju - pacijentu se daju alergeni po određenoj šemi kako bi se smanjila preosetljivost. Specifična imunoterapija se pokazala kao korisna kod kijavice, stopira i nastanak bronhijalne astme. Najčešće je, ipak, lečenje lekovima, preparatima koji se ubrizgavaju u nos ili oči (obnavljaju sluznicu), odnosno kombinacijom ovih metoda. Neki lekovi se uzimaju po potrebi, a pojedini (antiinflamacioni) u kontinuitetu od 30 dana, do kontrole. Savremeni histaminici nisu sedativni i ne deluju uspavljujuće.


Mnogi se plaše kortikosteroida.
- Daju se lokalno, u nos, ili se udišu, minimalno se resorbuju i ne mogu da pospeše hipertenziju ili dijabetes. Delimično sprečavaju remodelisanje disajnih puteva i zaista nema razloga da ih se pacijenti plaše.


Koliko je opasna koprivnjača?
- Mogu da je izazovu hladan napitak, preznojavanje, sunčanje, pritisak na kožu, hrana, lekovi (standardna urtikarija), ali i gastritis, kamen u žuči, autoimune i maligne bolesti. Opasna je ako je prati otok ždrela i napad gušenja - tada je neophodna brza medicinska pomoć. Nažalost, nisu retki slučajevi da hirurški mora da se otvori dušnik da bi se pacijentu spasao život.


Kako se ispoljava?
- Može da bude akutna, izazvana hranom, lekovima, ubodom insekta ili posle vakcinacije, često jednom u životu, traje kratko. Ako traje duže od šest nedelja, to je hronična koprivnjača; čak kod 50 odsto ne uspevamo da otkrijemo uzrok. Posebno su kompleksna stanja izazvana unutrašnjim faktorima, često višestrukim, pa se u dijagnostici rukovodimo metodom isključivanja.

TELO KAO GEOGRAFSKA KARTA
Šta mogu da budu uzroci?
- Prisustvo helikobakterije u želucu, crevni paraziti, virusne infekcije (mononukleoza, virusni hepatitis)... Klinička slika može da bude blaga, ali i veoma burna: celo telo je prošarano kao geografska karta! To je primetnije kod žena zbog hormona koji imaju značajan uticaj na imunitet.


Kako se leči?
- Koriste se lekovi iz grube antihistaminika, H2 blokatori, ketotifeni, inhibitori leukotrijenskih receptora i kortikosteroidi. Ako se i dalje održava, prelazi se na biološku terapiju.


Šta da rade alergični na ubode?
- Oni koji su već imali ozbiljne reakcije na ubod stršljena, ose ili pčele treba sa sobom obavezno da nose aplikator sa određenom dozom adrenalina i u slučaju uboda da ga ubrizgaju u spoljnu stranu natkolenice. To je posebno značajno kod uboda u glavu: dolazi do oticanja jezika, resice i dušnika i takva osoba može da se uguši. Lekar će potom pomoći antialergijskom terapijom, kiseonikom preko maske i infuzijom.

SIMPTOMI DELOVANJA
DISAJNI PUTEVI: nos (polenska groznica), grlo (otekline), pluća (otežano disanje, kašalj)
KOŽA: koprivnjača, ekcem, otekline
NERVNI SISTEM: bledilo, malaksalost, nesvestica
SISTEM ZA VARENJE: bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje, dijareja


KALENDAR PORASTA POLENA
April: breza, grab, hrast
Maj: breza, grab, jasen, jela, bor, platan, orah, dud
Jun: lipa, pšenica, lisičji i mačji repak

IMUNOTERAPIJA
Izvodi se kao vakcinacija protiv zaraznih bolesti, daje se injekcijom pod kožu ili u vidu kapi pod jezik. Može da se daje i deci, a traje 3-5 godina. Pospešuje smanjvanje lučenja IgE globulina, a jača IgG i IgG4 globulin, koji deluju zaštitno. Proizvodi se u Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak", kvalitetna je, stalno se kontroliše i standardizuje.

DOJENJE SMANJUJE RIZIK
Majka još u trudnoći treba da izbegava alergene, doji bar šest meseci: antitela iz njenog mleka štite od mnogih alergena hrane. Mleko pomaže u razvoju digestivnog trakta bebe i vrlo je važno da ona proba namirnice dok sisa. Ako se kasnije pokaže da je alergična na protein kravljeg mleka, prelazi se na formule kod kojih su belančevine hidrolizovane (do druge godine alergija najčešće prolazi). Čvrsta hrana se uvodi postepeno (na svaka četiri dana), majka će odmah znati koja je namirnica izazvala alergiju.

(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)