Subotičanka Marija Horvat uputila se nedavno autobusom u Novi Kneževac, gde je u obližnjoj Đali naručila med i neke prirodne proizvode kod poznanika, a usput izgubila je novčanik sa dokumentima. Izgubila je nadu da će naći bar dokumenta, kad joj je javljeno da dođe po novčanik, u kojem je bio i novac i kartice, a Marija još ne veruje u čudu, da ima poštenih ljudi koji ne žele tuđe!
„Putovala sam u Đalu, gde sam naručila med i neke prirodne proizvode od poznanika. Do Novog Kneževca put traje oko sat vremena, čitala sam novine u autobusu, da prekratim vreme. Nisam obratila pažnju na torbu, a prilikom izlaska iz autobusa, stavila sam novine u tašnu, u brzini nisam primetila da sam izvadila novčanik i ostavila ga na sedištu. Nameravala sam ga staviti na vrh torbe, preko novina.”, kaže Marija.
Tek kada je stigla kod poznanika u Đalu i htela da plati naručeni med, videla je da novčanika u torbi nema.
„Uhvatila me panika, jer je u novčaniku bila i lična karta i kartice i malo više novca. Od velike zbunjenosti nisam znala šta ću, a bilo mi je i neugodno od poznanika kojima je trebalo da platim. Nisam imala ni za autobusku kartu nazad do Subotice. Pozvala sam centralu prevoznika, ali ništa nije nađeno. Željko i Ankica, moji poznanici, dali su mi novac za kartu do Subotice i naručeni med”, priča nam Marija.
Prvo je pomislila da je negde ispao novčanik, ali pošto je kupila kartu u autobusu, bilo je nade da je možda u vozilu ispao.
„Vratila sam se kući, misleći da se neko obradovao novcu. Ali, sutradan javila se sekretarica prevoznika i rekla mi je da je nađen novčanik na sedištu autobusa. Već sam izgubila bila nadu, ali pošteni vozač Žolt Dušnoki, proveravajući sedišta autobusa prilikom preuzimanja poslepodnevne smene, pronašao je novčanik, prijavio sekretarici firme.
Za vozača Dušnokija je to bio rutinski pregled autobusa i sedišta, jer uvek neko nešto zaboravi, kišobrane, kese sa robom, ali ređe novčanike.
„Sve što se nađe od putnika u autobusu, obavezno bude prijavljeno firmi i vraćeno vlasniku”, kaže Dušnoki.
„Novčanik mi je vraćen i sav novac. Zahvalila sam na časnom postupku vozača, za svakog penzionera je svaki dinar važan, a da ne govorim o dokumentima. Mene je obradovalo i da naši obični građani pošteno vrate izgubljene stvari, to mi vraća veru u čovekoljublje”, kaže penzionerka Marija Horvat.
(Kurir.rs/N.H./Foto: N.H.)