Ratni spektakl "Balkanska međa", koji je nastao u srpsko-ruskoj koprodukciji i govori o ruskoj specijalnoj jedinici koja je 1999. zauzela aerodrom Slatina u Prištini, od svoje premijere do sada pogledalo je više od 100.000 ljudi. Ulogu negativca i teroriste OVK tumači Miodrag Radonjić, s kojim smo razgovarali o popularnosti ovog ostvarenja, kao i o njegovim ličnim sećanjima na bombardovanje.
"U filmu igram plaćenika koji je iz Albanije došao na Kosovo da bi ratovao. Uz Smuka, kog tumači Aleksandar Srećković Kubura, Amir, koga ja igram, predvodi grupu bandita koji rat koriste kao paravan za trgovinu ljudskim organima. Verujem da je na Kosovu i Metohiji, baš kao i u svakom ratu, bilo ljudi na obe strane koji su okolnosti koristili za učestvovanje u organizovanom kriminalu", kaže Radonjić i dodaje da mu nije smetalo što igra albanskog teroristu i da se, dok su radili na filmu, akteri nisu bavili razlikama u nacionalnostima, nego razlikama u ljudskim karakterima.
"Ja sam u filmu pripadnik terorističke bande, a nacionalno opredeljenje je u drugom planu. Trudio sam se da taj lik posmatram kao jednog negativca i mislim da je dosad u mojoj karijeri ovo jedna od najnegativnijih uloga koje sam odigrao", ističe glumac.
Bez modrica, kako objašnjava, nije realno snimiti ratni, akcioni film.
"Ispalio sam 800 ćoraka iz "kalašnjikova" za jedan dan snimanja. Celo rame mi je bilo modro. Sve akcione ratne scene su me ložile. Prijalo mi je da to radim i u nastavku karijere bih voleo da ponovim ovakvo glumačko iskustvo", priznao je Miodrag.
On kaže da je scenaristima sugerisao kako da urade "Balkansku među".
"Rekao sam im da naprave balans između strana koje učestvuju u okršaju. Ni u jednoj vrsti podela stvari nisu crno-bele. Nešto je usvojeno, a nešto nije. Dosta naših sugestija odnosilo se na nešto što je s našeg podneblja. Shvatio sam da je ono što vezuje većinu tih junaka lični interes, bez obzira na to u kom ratu se nalaze. Nekako ideologija vrlo brzo splasne kad ti je glava u torbi, bar se meni tako čini. Ja sam odredio da moj junak Amir ima interes da što više profitira u svakom smislu", ističe glumac.
Film "Balkanska međa" prikazuje se baš u trenutku kad se obeležava 20 godina od NATO bombardovanja Srbije. Radonjić kaže da su ga tada roditelji sklonili kod tetke u Grčku, te se ne seća mnogo tog perioda.
"Prvo smo se preselili kod dede na Zvezdaru jer je on živeo u kući i imao svoj podrum, pa je bilo bezbednije nego u višespratnici gde smo mi živeli. Pamtim da smo se dosta igrali s drugom decom iz komšiluka i roditelji su nam govorili kako postoje dve sirene, od kojih jedna označava igranje unutra, a druga igranje napolju. Sećam se da je prvo osećanje bilo bezbrižnost i radovanje što ne idemo u školu, već se igramo po ceo dan, međutim, kad su pogodili kasarnu na Zvezdari, koja je na nekoliko stotina metara vazdušnom linijom od dedine kuće, kažu (toga se ne sećam) da sam se ja sakrio ispod stola i dugo nisam želeo da izađem, čak ni na silu. Posle toga su mene i brata roditelji poslali u Paraliju, u Grčku, gde je tada živela moja tetka. Tamo sam završio treći razred osnovne škole", zaključuje glumac.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Zorana Jevtić