BEOGRAD - Prenatrpanost u srpskim zatvorima je i dalje velika ali je stopa smrtnosti opala, navodi Savet Evrope u svom godišnjem statističkom izveštaju o stanju u evropskim zatvorima za 2018. (SPACE), objavljenom danas. U studiji koja obuhvata period do kraja januara 2018. godine, navodi se da je osam zemalja prijavilo problem ozbiljne prentrpanosti u svojim zatvorima među njima i Srbija.
Severna Makedonija ima 122,3 zatvorenika za 100 raspoloživih mesta, Rumunija (120,5), Francuska (116,3), Italija (115,0), Moldavija (113,4), Srbija (109,2).
Još su Grčka, Austrija, Slovenija i Danska imale su naseljenost zatvora iznad 100 zatvorenika za 100 raspoloživih mesta.
U januaru 2018. ukupan broj zatvorenika u Srbiji bio je 10.807, što je gotovo identično sa 2016. (10.672). Studija ukazuje da je stopa zatvaranja u Srbiji 154,4 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što je vidljivo više od evropske srednje vrednosti.
U poredjenju sa 2016. u Srbiji se broj zatvorenika na 100.000 stanovnika povećao za 2,3 odsto ( sa 150,8 na 154,4), što je relativno stabilno, ocenjuje se u izveštaju.
U srpskim zatvorima smrtnost na 10.000 zatvorenika je znatno je opala - sa 60,6 (2015.) na 32,4 (2017.), navodi se u izveštaju. U periodu od 2008. doži 2018, stopa zatvaranja znatno je porasla u zemljama kao što su San Marino (186,6 odsto), Severna Makedonija (33,6 odsto), Portugal 27,5 odsto i Srbija (19,5 odsto).
Služba za komunikacije Saveta Evrope navodi da je ukupna stopa zatvaranja u Evropi pala za 6,6 odsto od 2016. do 2018. godine, sa 109,7 na 102,2 zatvorenika prema ; 100.000 stanovnika. To je nastavak trenda započetog 2012.
Zatvorske uprave koje su najviše povećale budžete u 2017. u odnosu na prethodnu godinu su Island (41,7 odsto), Moldavija (34,6 odsto), Letonija (30,9 odsto), Crna Gora (22,1 odsto), Slovenija (17,5 odsto) i Srbija (17,3 odsto).
Analizu za 2018. je za Savet Evrope sproveo Univerzitet u Lozani. ; ;Izveštaj obuhvata podatke iz 47 zemalja članica Saveta Evrope izuzev Albanije, Belgije, BiH, Mađarske, Malte, Turske i Ukrajine, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
Podaci se odnose na 31. januar, dok su prethodna izdanja izveštaja uzimala 1. septembar kao referentnu tačku, tako da je analiza 2018. izuzetno poredi podatke od 31. januara 2018. sa podacima od 1. septembra 2016.
(Kurir.rs/Beta)