Anabela Atijas i njen bivši suprug Gagi Đogani devedesetih godina, u jeku najveće popularnosti, borili su se na sve moguće načine da uspeju u muzičkom miljeu.
Nekadašnja pevačica grupe Fanki Dži u intervjuu za Kurir otkriva da nisu imali uslove za pesme i spotove, pa su bili prinuđeni da prodaju svoje lične stvari kako bi zaradili novac.
U kakvom sećanju su ti ostale devedesete?
Devedesete su generalno bile teške, verovatno i najteže po svemu u našoj zemlji, ali to nikako ne važi za muziku koja je uspešno parirala MTV televiziji i ostavila veliki trag u muzičkoj industriji, iako osporavana, i dan-danas dolazi do novih generacija i sluša se.
Na koji trenutak si najponosnija?
Najviše sam ponosna na činjenicu da nama niko nije finansijski pomagao. Živeli smo zaista teško i prodavali svoje lične stvari da isfinansiramo pesmu i spot. Ali pesma je bila ta koja nam je prokrčila put do uspeha tih devedesetih, kada su postojale dve televizije i dva magazina.
Koja pesma je Fanki Džiju donela najveću popularnost i novac?
"Samo u snu" definitivno je pesma koja nam je promenila život, pa i sam tok na estradi i dala vetar u leđa mnogim muzičarima.
Da li bi volela da se vratiš u to vaše staro vreme?
Ne bih volela da se vratim u to vreme jer ja nisam neko ko je srećan kada su drugi nesrećni oko mene, a tada je bilo jako teško.
U čemu je prednost, a u čemu nedostaci u odnosu na današnjicu?
Prednost je to što je bilo manje grupa i pevača, pa je nekako u tom smislu bilo lakše doći do izražaja, ali svakako je teže zbog manjka medija.
Sa kim si od tadašnjih kolega ostala u kontaktu?
Skoro sa svima sam u korektnim odnosima, viđamo se i čujemo. Dr Igi, Luna, Ivan Gavrilović, da nekog ne zaboravim. Bili smo jako složni na snimanjima i putovanjima.
Kurir.rs/ M. D. / Foto: Printskrin Tv Pink