Vesna Dragojević, supriga pokojnog pevača Olivera Dragojevića, dala je prvi intervju otkako je ostala bez supruga, koji je preminuo posle teške bolesti 29. jula 2018. Ona je sa setom ispričala koliko je Oliver bio jednostavan i da je samo u svom garderoberu imao samo dvoje farmerica, crne i bele majice...
Ona je otkrila samo deo svog intimnog sveta i ispričala kako je izgledao suživot s čovekom čije su pesme obeležile živote širom regije.
Porodica Dragojević uspomenu na Olivera sačuvaće tako što će na jedno mesto skupiti sve njegove nagrade koje če uskoro biti izložene u Oliverovu muzeju u rodnoj mu Veloj Luci.
"Toliko je nagrada dobio da verojatno ni sam ne bi znao koliko ih je imao. Imali smo u stanu jednu sobu u kojoj je bio njegov klavir, kauč, televizija i po policama su bile njegove nagrade koje više nismo imali gde stavljati pa smo nabavili providne kutije u koje smo odlagali papirne nagrade, zahvalnice i titule za počasne građane. Kada sam tu sobu nedavno čistila i raspremala, bila sam zatečena brojem nagrada koje sam pronašla. Nisam imala pojma šta je sve dobio i gde je sve bio počasni građanin. On bi vam te nagrade doneo u ruksaku i nikad se nije time hvalio niti mi govorio o tome", započinje Vesna u svom prvom intervjuu Ekran Specijal.
"Pitala sam se nedavno: Pa šta ćemo staviti u muzej, hoćemo li uspeti napuniti taj prostor, a sada mislim da bismo mogli napuniti i dva muzeja", kaže Vesna i odmah dodaje da bi Oliveru jedna od dražih nagrada zasigurno bila ona koju je primio posthumno, a reč je o nagradi “Miljenko Smoje”, kojeg je obožavao.
Slava je opojna i lako pokvari čoveka, ali Oliver je možda i jedini primer s naše estrade kojem je pojam slave bio sasvim nepoznat jer jedino što je njemu bilo bitno bila je muzika i dobre pesme.
"Kod kuće se nisu slušale njegove pesme niti se govorilo o muzici. Oliver se nikada nije nešto posebno pripremao za koncerte niti je vežbao, a nije previše slušao ni našu muziku. Slušao je uglavnom na Jutjubu strane pesme. Mi smo u kući stvarno ponekad mislili da on nije normalan jer se tako ležerno ponaša kad je reč o koncertima, turnejama, albumima, a na kraju bi sve odlično ispalo...", govori Vesna.
"Kada sam sa sinovima nakon njegove smrti zbog tehničkih stvari malo ušla na tu estradu, shvatila sam da Oliver uopšte nije bio na toj estradi. On je bio izdvojen iz svih tih klanova i lobija. Bio je izuzetak i sasvim svoj, bez menadžera, bez svađa i bez ega, mi smo sad videli da je zapravo jedini on bio normalan. Valjda se sve to tako moralo dogoditi da to shvatimo. Znam da će zvučati čudno i neverojatno, ali on je svoju karijeru stvarao bez velikih planova, niti je kalkulisao kada će izdati CD, niti je poput većine muzičara izdao CD pre Porina da bi ušao u konkurenciju. On je radio baš suprotno i namerno bi iza Porina izdao album. Njega nisu zanimale te kalkulacije niti se zamarao hoće li album izdati u razmaku od dve, tri ili pet godina. Jednostavno je čekao da skupi prave pesme i jedino ga je muzika zanimala, ništa drugo, baš apsolutno ništa drugo. Nisu ga zanimale ni novine ni slikanje za novine, bila mu je važna samo muzika", rekla je Vesna i naglasila koliko je Oliver živeo za muziku.
"Ja vam muziku ne slušam otkako je Oliver počeo pevati", rekla je Vesna i dodala: "Uopšte je ne slušam i jedino što sam slušala bila je Enigma, oni su izdali četiri albuma i ja sam ih kupila, ali neko mi ih je odneo iz kuće jer su deca govorila da nisam normalna kad to mogu slušati. Eto, to sam jedino slušala. Meni je to neka astralna svemirska muzika. Nikada nisam slušala muziku u smislu da recimo upalim CD Beatlesa i slušam 30 njihovih pesama, mogu čuti jednu stvar, ali ne njih 30 zaredom", objašnjava Vesna.
Ona ističe da su ona i Oliver imali različit ukus.
"Džez mi je bio užas, a Oliver je voleo džez. Rekla sam mu jednom: "Molim te, objasni mi šta je to džez, kako se to svira, meni to izgleda kao da pogrešno sviraju...” On mi je samo rekao da najbolje da o tome uopšte i ne razgovaramo. Mene su zanimale neke druge stvari, medicina, psihologija i nas dvoje nismo puno razgovarali o muzici", opisala je Vesna svoj život sa Oliverom.
U muziku mu se nikada nije mešala i priznaje da je samo jednom intervenisala u odabiru pesama za album.
"Jednom sam samo insistirala i uticala na odabir pesama za album, bilo je to kad mu je naš prijatelj Vinko poslao dve pesme. Oliver je snimio demo snimke i bile su to pesme “Samo ti” i “Kad mi dođeš ti”, a on je odlučio “Samo ti” staviti na album, a za ovu drugu je rekao da je neće jer mu je tih deset koje je odabrao sasvim dosta. Onda sam ga dvadeset dana kumila i molila da na album stavi “Kad mi dođeš ti”. Na kraju je rekao: “Ajde, staviću je i ne mogu te više slušati”", prisetila se.
Dok razgovaramo o Oliveru i dok nam Vesna prepričava brojne porodične događaje, kažem da mi se čini da je Oliver sve obavljao s lakoćom i da nije bio sklon komplikovanju. Vesna potvrđuje da je upravo takav bio i na sceni i i kod kuće.
On je zaista s lakoćom radio sve i tako je jednostavno živeo, a koliko je to bilo jednostavno shvatićete kad vam ispričam ovo. Jednom je otvorio moj ormar i ovako mi rekao: “Ja imam dva para pantalona jer mogu obući samo jedne, a druge su mi u ormaru, a kad ćeš ti moći svu ovu garderobu iznositi, kad ćeš ti to sve obući?”. Kad bi nam došli gosti u kuću, pozvao bi ih u sobu i pitao: “Ima li i vaša žena ovoliko garderobe u ormaru? Njegova garderoba svela bi se na dva para traperica te crne i bele majice. Čitam ja tako njemu jedan članak u kojem piše da su i Stiv Džobs i Mark Zakerberg kupili i nosili 50 istih majica, a Oliver mi na to kaže: "Pa eto ti! Vidiš šta ti ja govorim ceo život, kao i ostali pametni ljudi - treba mi samo crna i bela majica, jedno odelo i dve košulje”. I tako je bilo celi život s njim, sve je bilo jednostavno; od odeće do hrane, od razgovora do planova, sve je bilo jednostavno. Onakav kakav je bio na sceni, način na koji je spontano komunicirao s publikom, eto, takav je bio i kod kuće. Nije bilo razlike između njega u kući i na sceni", setno je govori Vesna.
"Unuke je Oliver obožavao, a oni nisu u njemu videli pevača, nego dedu.
Najstarijem Duji koji ide u peti razred jasno je čime se deda bavio, a mali Toni ide u prvi razred i pohvalio se nedavno u školi da mu je deda Oliver pa mu nisu verovali. Mala Margita ima četiri godine i pita me je l’ može ona u dedinu sobu. Kad smo išli na groblje, mali je Toni rekao: “Ajme, bako, koliko je ljudi umrlo” jer je mislio da su taj dan svi umrli. Ne razumeju još to deca i, kad su ispred kuće u Veloj Luci bile upaljene sveće, a tamo se oni leti obično igraju, bilo im je to čudno i Toni je pitao: “Bako, zašto su ove sveće?”, rekla sam mu da je to zato što je deda umro, a ljudi su ih ostavili jer su ga voleli. Njemu je to bilo neobično i čudio se zašto je toliko sveća. A ja sam mu rekla da bi mu deda odgovorio isto tako i jednako bi bio u čudu", kaže Vesna ni sama još uvek ne verujući kakav je ispraćaj Dalmacija priredila Oliveru.
Pre sam mislila kako ga vole samo oni koji mu dolaze na koncerte, ne morate svako voleti i taj oproštaj tako me šokirao da ja još uvek ne verujem da se to moglo dogoditi. Imam osećaj da je to bio oproštaj od jedne cele epohe, od čoveka, oproštaj od jedne cele generacije Splićana koje Dalmacija gubi i s njima se gubi taj identitet, a Oliver je bio još taj zadnji koji je bio tu da sačuva taj identitet. Tako sam ja doživela taj oproštaj, zadnje bi rekla da je to bio oproštaj od pevača", s tugom u glasu govori.
Ona se prisetila da je celi ispraćaj bio spontan i, kada su porodici predložili da se Split od Olivera oprosti kao što se oprostio od Ive Tijardovića i Ante Trumbića, oni su pristali ni ne sluteći kako će to izgledati.
Mislila sam tu će biti 500 ljudi koji na rivi u to doba piju kafu i mi ćemo proći do katamarana i to je to. Međutim, kad smo došli na rivu, bila sam u šoku. Nisam ni slutila da će u luci biti brodovi koji su nas pratili celim putem do Vele Luke, bilo je spontano, bilo je aplauza, pevanja, plakanja, a mi smo od crkve do katamarana išli sat vremena. A šta ću vam govorit, najduža šetnja rivom u životu.
Kurir.rs/Večernji.hr/Foto