Jelena Karleuša htela je da edukuje kandidata Denisa Ahmetovića u emisiji "Zvezde Granda" o tome kako je nastala čuvena pesma "Ederlezi" koju je izvodio, ali je pritom diskriminisala Rome i izostavila da spomene stradale Srbe.
Pošto je pitala Denisa zna li kako je numera nastala, direktor "Granda" Saša Popović joj je sugerisao da nisu u kvizu.
- Ne treba svi sladoled u čelo da lupamo i da budemo kreteni, da nemamo pojma gde živimo - uzvratila je ljutito direktoru Granda, pa ubrzo taj sladoled udarila samoj sebi u čelo.
- Pesma "Ederlezi" ili "Đurđevdan", da se nešto i nauči, nastala je u vozu smrti koji je iz Sarajeva 1942. godine išao ka Jasenovcu. Voz je bio pun Roma i ljudi koji su išli ka smrti i istoričar Žarko Vidović, ako se ne varam, posvedočio je u jednom ozbiljnom intervjuu kako je nastala ta pesma, a ja tu pesmu obožavam - rekla je JK i pohvalila Denisa kako je otpevao numeru, na šta joj je još neko iz žirija dobacio "svaka čast, da neko zna biografiju".
Ovim je Jelena na skandalozan način Rome stavila na jednu stranu, a ljude na drugu i pri tom izostavila da napomene da su ti "ljudi" koje je spomenula zapravo bili Srbi. Naime, pesma "Ederlezi", odnosno "Đurđevdan", nastala je 6. maja 1942. u vozu smrti, kada su ustaše prevozile sarajevske Srbe i Rome u logor u Jasenovcu, o čemu je svojevremeno pričao istoričar umetnosti Žarko Vidović, koji je i sam bio zatočen. Kako je rekao Vidović, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone i, po naređenju NDH, policija ih je povela na "đurđevdanski uranak".
Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti, pisao je prošle godine na Đurđevdan Telegraf.rs. U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske "Sloge", iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao "Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni - Đurdevdan je!".
Ustaše su zbog pesme "Đurđevdan" zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 duša, a njih dve stotine je na kraju rata preživelo torturu.