Ove godine, tačnije u februaru, navršila se jedna decenija od kako je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen pred haškim tribunalom svih optužbi.
Ko je Milan Milutinović, kakva je njegova uloga bila u pregovorima u Rambujeu, da li je bio u kontaktu sa liderima DOS u vreme 5. oktobra, zašto ga je Milošević stavio u kućni pritvor, gde je i šta radi danas...
Rođen je u Beogradu, 19. decembar 1942. Potiče iz stare beogradske porodice. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao 1965. godine na Pravnom fakultetu. Kao dvadesetogodišnjak bio je član predsedništva Saveza socijalističke omladine, zadužen za međunarodne odnose. Kasnije postaje član društveno-političkog veća Savezne skupštine i istovremeno predsednik Opštinskog komiteta Saveza komunista Vračara i član Gradskog komiteta SK Beograda.
Usledila je funkcija republičkog sekretara za prosvetu i nauku. Nakon toga imenovan je za upravnika Narodne biblioteke Srbije 1983 — 1989.
U VREME SLOBODANA MILOŠEVIĆA
Posle dolaska Miloševića na vlast u Srbiji (1987), Milutinović zauzima mesto u saveznom sekretarijatu inostranih poslova kao pomoćnik načelnika Uprave za štampu. Godine 1989. postao je ambasador SFRJ u Grčkoj. Sa ovog mesta imenovan je za ministra spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije, avgusta 1995. godine, u kabinetu Radoja Kontića.
Na ponovljenim predsedničkim izborima u Republici Srbiji, posle nedovoljnog odziva birača, decembra 1997. godine, njegova partija SPS menja predsedničkog kandidata Zorana Lilića i kandiduje Milutinovića, koji u drugom krugu tesno pobeđuje Vojislava Šešelja (21. decembar 1997).
HAG
Optužen je od strane Haškog tribunala za navodne zločine na Kosovu.
Posle prestanka mandata, januara 2003. godine, dobrovoljno se predao međunarodnom sudu. Na privremenu slobodu pušten je aprila 2005.
Milutinović je svojevremeno izjavio da se samo dva tri puta sreo na hodniku sa Slobodanom Miloševićem, tokom boravka u Hagu, dodajući da su bili na različitim spratovima i da nisu imali prilike za viđanje.
Februara 2009. godine, Haški tribunal oslobodio je Milutinovića krivice po svim tačkama optužnice koja ga je teretila.
Oslobađajuću presudu Milanu Milutinoviću, po svih pet tačaka optužnice, veće je obrazložilo nalazom da nije dokazano da je on "značajno doprineo zajedničkom zločinačkom poduhvatu" budući da nije imao direktnu kontrolu nad snagama Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji su ga sprovodili:
"Pretresno veće ne prihvata da je Milutinović imao zakonsku obavezu proisteklu samo iz službene zakletve, a bez značajne de jure i de fakto vlasti, da deluje da bi sprečio događaje do kojih je došlo na Kosovu. Pored toga, pretresno veće nije spremno da prihvati da je njegov doprinos putem propusta bio značajan, s obzirom na to da Milutinović nije imao ovlašćenja nad snagama koje su počinile date zločine."
PREGOVORI U RAMBUJEU
Nebojša Vujović, diplomata i šef Misije SRJ u Vašingtonu 90-ih godina prošlog veka i jedan od članova jedanaestočlane srpske delegacije u Rambujeu u svojoj knjizi opisuje epizodu u kojoj Voren Kristofer traži od Miloševića da se kao simboličan gest i ustupak, muslimanima daju brda oko Sarajeva sa kojih su Srbi pucali na grad.
„U redu. Daću. Nek nas to košta pola do jedan procenat, ali neka to bude poslednja stvar koju od nas traže“, rekao je Milošević, a Kristofer je uzvratio da ne zna da li će to biti poslednji zahtev muslimana, ali da će biti poslednji koji će on nama preneti u njihovo ime.
Međutim, u jednom drugom slučaju Milošević nije popustio i to nas je koštalo bombardovanja i problema sa Kosovom. Naime, američko rukovodstvo je imalo ideju da se u Dejtonu reši i ovaj problem pa su preko Nebojše Vujovića poslali Miloševiću nacrt sporazuma koji je predviđao široku autonomiju za Albance, izgradnju njihovih institucija koje su bili napustili, smanjivanje centralizovanog uticaja Beograda, ali je to rešenje podrazumevalo ostanak Kosova u okviru Srbije. Milošević je to odbio.
Pre toga, niko nije imao hrabrosti da mu odnese dokument koji je Vujović prvo doneo ministru spoljnih poslova Milanu Milutinoviću koji ga je pogledao i rekao: “Je l‘ ti hoćeš da mene Sloba ubije? Idi, sam ga odnesi i sretno ti bilo”.
Nezahvalna dužnost pripala je Vujoviću, a kako je to izgledalo on plastično opisuje u knjizi.
“Milošević je pročitao dokument i ljutito ustao. Zatim je zgužvao papire i gađao me njima u glavu: ’Je l’ se oni to sa mnom zajebavaju? Pa šta oni misle, ko sam ja, kakvo Kosovo, to je unutrašnje pitanje Srbije, ne dolazi u obzir. Reci tim svojim vašingtonskim prijateljima da ne dolazi u obzir da se sa mnom zajebavaju. Jer ako se budu zajebavali, dobiće dobro zajebavanje!’”
O Rambujeu je u intervjuu za Blic govorio i Vuk Drašković koji je izjavio da je samo "Milan Milutinović bio razuman i kvalifikovan za pregovore, ali ništa nije smeo da kaže i prihvati bez odobrenja Miloševića."
- Po snežnoj oluji doleteo sam iz Pariza i preklinjao Miloševića da dozvoli tadašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, šefu našeg pregovaračkog tima u Rambujeu, da potpiše sporazum koji su bili usaglasili Kristofer Hil, u ime SAD, Boris Majorski, u ime Rusije, i Volfgang Petrič, u ime EU. Ponuđena je bila suštinska i trajna autonomija Kosova u granicama Srbije, bez prava Albanaca na referendum, ostanak na Kosovu dve hiljade naših vojnika - graničara i tri hiljade policajaca, a u izgledu su bila i dva paralelna pravna sistema, za Srbe i za Albance. Traženo je da dozvolimo da NATO uđe na Kosovo, razoruža UČK, i ostane dok sporazum ne zaživi. Milošević je lupio pesnicom o sto i viknuo: "Ne, nikad strana čizma neće na naše Kosovo!"
PETI OKTOBAR
Gostujući u emisiji Svedok na RTS, Milutinović je rekao da je uoči 5. oktobra bio u komunikaciji sa liderima DOS, ali i da je pokušao da Slobodana Miloševića ubedi da prihvati izborni poraz od Vojislava Koštunice.
- Čelnici Demokratske opozicije Srbije tražili su podršku da ne dođe do najgoreg, ja sam to i obećao, tako da je to bila dramatična epizoda koja se dobro završila - rekao je bivši predsednik Srbije, dodajući da je suština tog odnosa bila savetodavna, jer je on mnogo toga u politici prošao.
- To je zapravo značilo da i ne počinje svet od neke nove vlasti, da državni kontinuitet ipak mora postojati. Razgovarao sam sa Labusom, on nije imao posebne zahteve, njihova procena je bila da nisu u mogućnosti da kontrolišu situaciju. U tom smislu su tražili pomoć, i ja sam to i obećao - naveo je Milutinović.
Dodao je da je mnogo članova SPS-a pokušalo da ubedi Miloševića da prizna poraz na predsedničkim izborima.
- Bilo je i dramatičnih razgovora tokom kojih sam ga ubeđivao da prizna poraz. Opšti zahtev bio je da se prizna pobeda Koštunice, ali bilo je izuzetaka, jer su neki smatrali da treba ići u drugi krug - otkriva Milutinović.
Sa Miloševićem u Hagu samo tri puta
NUDIO DIREKTAN ULAZAK SRBIJE U NATO
U seriji BBC "Smrt Jugoslavije", iz koje se saznalo da se sa Medlin Olbrajt sreo četiri puta, i da joj je, u dogovoru sa Miloševićem ponudio da NATO dođe u Srbiju pod komercijalnim uslovima, Milutinović je rekao da su svi pokušavali da nađu način da se izbegne ono najstrašnije.
- Postojala je ideja da se, s obzirom na veliki broj baza Sjedinjenih američkih država, jedan broj izmesti na Kosovo, kao što je recimo to u sporazumima sa Nemačkom ili Italijom, ali pod uslovom da tu odluku ratifikuje srpski parlament. To je bila ideja još u razgovorima sa Holbrukom 1996. godine, da se direktno ide u NATO, a ne preko Partnerstva za mir, jer sam mislio da bi u tom kontekstu mnoge stvari išle drugačije - rekao je on.
SLOBA GA STAVIO U KUĆNI PRITVOR
U vreme dok je Srbija vodila rat sa najjačom vojnom Alijansom, Milutinović je vodio rat sa Miloševićem koji ga je doslovno držao u nekoj vrsti kućnog pritvora, piše Ekspres.
Sve je počelo tokom bombardovanja 1999. godine, kada je Milutinović svega pet dana pre kraja agresije napustio komandni položaj. Navodno, Milošević je imao saznanja da Milutinović bez njegovog znanja dogovara saradnju sa Haškim tribunalom. I to preko svog kuma, inače diplomate u Hagu. Sve se dešava u trenutku kada se uveliko najavljuju haške optužnice, koje Tužilaštvo iz Haga uskoro i podiže.
O saradnji Milutinovića sa strancima i sa Zapadom govori se u knjizi Martija Ahtisarija, gde se navodi da su Ahtisari, Šreder, Širak i Talbot umesto sa Miloševićem hteli sa Milutinovićem da pregovaraju o prestanku bombardovanja.
To je očigledno bilo dovoljno da Milošević Milutinovića uzme na zub. Makar za početak. Priča o Milutinovićevom kućnom pritvoru kratko je zagrmela na srpskoj medijskoj i javnoj sceni, a potom je isto tako munjevito i zataškana.
GDE JE I ŠTA RADI DANAS
Danas je Milan Milutinović u pravom smislu penzioner, i u politici i u životu.
Povukao se iz javnog života, i može se videti tek ponegde.
Za Danas kaže da uživa u slobodi i miru i da se takvom mirnom i povučenom životu posvetio nakon prestanka mandata predsednika Srbije i nakon što se iz Haga vratio potpuno oslobođen svih optužbi.
„Nema me u javnosti. Ja sam svoje odradio. Nikoga nisam opanjkao, ni protiv koga nisam svedočio. Kada su me oslobodili svih krivica, osetio sam da sam ponovo rođen, ali ne zbog sebe, već zbog porodice. Ja se lično nisam uzbuđivao jer nisu ništa mogli da mi prišiju, iako su se trudili. Onda su digli ruke“, kaže Milutinović za Danas.
Iako je jedno vreme po povratku iz Haga koristio kancelariju bivšeg predsednika, koja mu po zakonu pripada, odlazeći tamo dva-tri puta nedeljno, danas kako kaže više ni tu privilegiju ne koristi. Nema ni obezbeđenje, ni službeni automobil, a kako njegovi prijatelji tvrde, ekspredsednik se još više osamio nakon smrti supruge Olge.
Ipak iz svog mirnog okruženja prošle godine je otputovao čak na Krit, na sahranu bivšeg grčkog premijera Konstantina Micotakisa.
„Mi smo bili lični i porodični prijatelji i morao sam sa prijateljem da se oprostim. Bio sam jedini stranac na sahrani“, napominje Milutinović.
Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: Beta, Foto: EPA, Foto: Marina Lopičić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: