Crna Gora strahuje da će projekat izgradnje auto-puta koji koji bi trebalo da poveže jadransku luku Bar sa Beogradom i koji finansira Kina "biti na putu propasti".
Naime, taj projekat koji je uticao na povećanje duga zemlje mogao bi da bude opasan ukoliko se ima u vidu kredit kojim je finansiran i mogućnosti Crne Gore da ispoštuje sve stavke ugovora prema kineskoj Eksim banci, piše Fajnenšel Tajms.
"Ova kineska investicija mogla bi biti jako opasna za Crnu Goru i niko o tome ne razmišlja u našoj zemlji", ocenila je Milka Tadić Mijović, direktor podgoričkog Centra za istraživačko novinarstvo, koji je i napravio dokumentarac o ovom auto-putu.
Kako se navodi, zaduživanje crnogorske vlade od Kine za finansiranje troškova auto-puta koje je procenjeno na 1,3 milijarde evra, povećalo je dug zemlje sa 63 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2012. na gotovo 80 odsto.
Auto-put gradi Kineska korporacija za puteve i mostove, a 85 odsto zajma finasira kineska Eksim banka. Prva faza projekta od 41 kilometar, sa 20 mostova i 16 tunela kroz grubi planinski teren, koštala je 20 miliona evra po kilometru.
"Projekt auto-puta i način na koji se on finansira prvi je put doveo Crnu Goru u situaciju deficita koji je veći od standarda EU, ograničavajući budući prostor za finansijsko manevrisanje vlade", rekao je jedan zapadni zvaničnik. Čak i gradnja sledećih 80 kilometara autoputa, kako se navodi, ostaje pod znakom pitanja, budući da se vlada ne može dodatno zadužiti, a Srbija je odgodila izgradnju odgovarajućeg dela preko granice.
Dve studije izvodljivosti sprovedene od strane međunarodnih kompanija, koje je pregledao Fajnenšel Tajms, pokazale su da autoput neće imati dovoljno prometa da bi opravdao troškove. Kada je crnogorski parlament 2014. izglasao odobrenje kineskog zajma, studije im nisu stavljene na raspolaganje. Ugovor, dogovoren bez otvorenog konkursa, oslobodio je CRBC i sve podizvođače od plaćanja PDV-a ili carinskih dadžbina. Takođe je navedeno da ako Crna Gora ne bi mogla da vrati svoj dug u predviđenom roku, Eksim banka bi imala pravo na deo svoje teritorije. Bilo kakva arbitraža vodila bi se prema kineskim zakonima.
"Neverovatno je da smo se složili sa svim tim odredbama", kaže Dejan Milovac, zamenik direktora MANS-a, koji kritikuje nedostatak transparentnosti i ekološke štete na izgradnji auto-puta.
Pre nego što je na nedavno održanom samitu 16 lidera istočne Evrope u Hrvatskoj, Li Kećang, kineski premijer je poručio da njegova zemlja nastoji da i dalje razvija saradnju širom sveta. Međutim, pojedini diplomatski krugovi u Briselu i uticajne države članice dugo su spekulisali brinući se da Kina pokušava da preuzme ulogu "trojanskog konja" kako bi podelila Evropu i tako oslabila ranjive balkanske zemlje. Peking negira takvu nameru.
Kurir.rs/FT
Foto: Profimedia