Kada su proslavljenog britanskog astrofizičara Stivena Hokinga pitali o čemu najviše razmišlja, bez dvoumljenja je odgovorio: "Žene. One su apsolutna misterija".
Ako ste u pokušaju dešifrovanja ženskih misli, onda vam velika pomoć u tome može biti Marina Sekulić, sportska novinarka i autorka knjige "Ko je ona".
Marina već sedam godina uspešno pliva u "muškom" svetu sporta, posebno fudbalu. Njeno lice često možete videti na TV ekranima, ali ono što je bitnije, svojim znanjem razbija sve predrasude o tome kako se žene "ne razumeju u fudbal, jer ga nikad nisu igrale".
"Od malena sam u svetu sporta. Otac se bavio time, tako da sam i ja uz njega zavolela sport. Sa 20 godina sam počela da radim na Sport klubu, sa ciljem da učim zanat. Takođe, oduvek sam želela da pišem i da se bavim novinarstvom. Od malena sam stavljala svoje misli, osećanja, doživljaje na papir. Pisala sam za svoju dušu. Onda sam shvatila da bih mogla da pišem i za druge, za svoje drugarice, poznanice... za sve devojke koje su mi se poveravale, da ispričam njihovu priču."
Prva asocijacija na sport je svakako fudbal. Na pitanje da li sport iz ugla devojke izgleda drugačije u odnosu na muški pogled, Sekulićeva kaže.
"Često me pitaju kako je biti žensko u muškom svetu. Do sada nisam doživela nikakve predrasude. Volim fudbal i slažem se sa konstatacijom da je najvažnija sporedna stvar na svetu. Meni lično je mnogo lakše raditi u muškom kolektivu jer uvek neko može da mi pomogne i da me posavetuje ako treba. Ne vidim neku razliku u pogledu na sport. I mi, kao i muškarci, igramo tikete, navijamo, umemo da opsujemo... Zadovoljna sam trenutnim statusom u redakciji u kojoj radim. Možda kad bih mogla malo više da putujem, ali to ne zavisi od mene. Volela bih da se oprobam u sportskom novinarstvu "preko", da imam više mogućnosti da upoznajem druge ljude i njihove kulture, da vidim kako to rade na drugim jezicima... Trenutno radim Ligu nacija, bukvalno pišemo istoriju jer je to prvo UEFA takmičenje tog tipa".
Sportsko novinarstvo joj je donelo i novu ljubav.
"Zavolela sam Moto GP i Formulu. Prvenstveno, jer sam pre nekoliko godina bila u Barseloni gde se održavala Velika nagrada Katalonije. Tu sam videla taj svet iz drugog ugla. Jedno je kada gledate na TV ekranima, a drugo kada to vidite uživo."
Da može da bira sa kojim svetskim asovima bi radila intervju, Marina nema dilemu.
"Svakako bih intervjuisala Zinedina Zidana. Zatim Luisa Figa, Valentina Rosija, Jirgena Klopa, Arsena Vengera... Možda bih Valentina Rosija prvog."
U pauzi između dva pojavljivanja na TV-u život je posvetila knjizi. Intrigantan naslov "Ko je ona" prava je preporuka za sve koji žele da saznaju kako naći ono dobro u ljubavi. Kako je sama opisala knjigu "I sve će na kraju biti dobro. Ako ne bude dobro onda nije ni kraj. Ja ću opet biti neiskvarena i željna takve pažnje i emocije, a šta ćeš ti?"
"Zašto Ona? Zato što je svaka priča o Njoj. To su priče u kojima će se pronaći puno devojaka. Već mi se dosta njih javilo sa porukom da su se pronašle u nekoj priči. Ko je ona je zapravo pitanje ko smo svi mi. Vremenom, kako sam pisala o sebi, o onome što mene pogađa, što mene raduje, o strahovima i nadanjima, shvatila sam da mogu da pišem i o svojim prijateljicama, drugaricama, koleginicama... U šali kažem da sam ukrala tuđe živote, ali je istina da je svaka od njih odobrila svoju priču koja se našla u knjizi. Zaključila sam da nas je sve ego ubio. Ne morate da poznajete Frojda, ali prosto, svaka neizgovorena reč, suza, sve što vas je neko povredio a niste ništa rekli, što nećemo da pitamo i priznamo, što guramo pod tepih... mi koji pišemo uopšte ne moramo da razmišljamo kako će neko reagovati. Mi gazimo taj ego. Sve istinite priče sam stavila na papir, prosto sam rešila da ništa više ne guram pod tepih. Život je kratak i treba da se o svemu vodi računa, da ne idemo dalje na pogrešan način. Ovo je ljubavna knjiga na neki način. Treba sve da odbolujemo, da sve prevaziđemo. Sve ono loše što nam se dešava u potrazi za onim pravim treba da kažemo. Nije sramota to reći, veća je sramota ako se o tome ćuti. Iz tog razloga sam objavila priče svojih drugarica koje su imale problem. Možda će se sutra neka devojka koja pročita knjigu pronaći, možda možemo da pomognemo nekome da ne uči na tuđim greškama..."
Iako je priča prvenstveno namenjena ženama, Marina Sekulić ističe da i muškarci mogu da pronađu mnogo toga interesantnog.
"Muškarci mogu da prepoznaju sebe u onome što su radili. Mnogi su mi rekli, stvarno se vidi da se mnogo družiš i sarađuješ sa muškarcima jer ih mnogo braniš. Možda će mi žene zameriti, ali stala sam na stranu muškaraca i smatram da su oni na neki način iskreniji u ljubavi. Mi smo proračunate, veći smo manipulatori i o svemu vodimo računa. Muškarci kada se zaljube, to je onda nešto drugo. Često zaboravljamo da ste čiviluci tokom šopinga, džakovi za udaranje u pms-u, da prevrnete nebo i zemlju kada nekoga volite. Ali, ova prva knjiga je "naša" ženska. Možda će druga knjiga biti "ko je on", gde će biti opisano šta su sve muškarci preživeli u vezama sa devojkama."
Marina je u svojoj knjizi otkrila priče iz našeg komšiluka, što su prvi čitaoci odmah i prepoznali.
"Do sada nisam naišla ni na jedan negativan komentar. Dosta devojaka mi je reklo da je pronašla sebe u nekoj priči u knjizi. To mi zaista godi, a mnogo mi je drago i što čujem da su i mnogi muškarci oduševljeni. Najviše mi znači zaista kada čujem da se neko pronašao u knjizi i da će je preporučiti dalje."
(Dejan Ignjatović, Foto: privatna arhiva)