Za vreme uskršnjih i prvomajskih praznika je povećan obim tranzitnog saobraćaja, u većoj meri su prisutna putovanja na duže relacije i, ukoliko su vremenske prilike povoljne, veći je broj mopedista, motociklista i biciklista u saobraćaju. Veći obim saobraćaja znači i povećan rizik od opasnih situacija u saobraćaju, koje često mogu dovesti do nastanka saobraćajnih nezgoda u kojim se ljudski životi dovode u opasnost. Period praznika često prati i opuštanje i konzumiranje alkohola.
U vreme praznika, a posebno ''Prvog maja'', povećana je mobilnost stanovništva radi odlazaka u prirodu, izletišta i inostranstvo.
U prethodnih pet godina za vreme uskršnjih praznika (od Velikog petka do drugog dana Uskrsa) poginulo je 28 lica u saobraćajnim nezgodama. Međutim, važno je napomenuti da je najveće stradanje u saobraćajnim nezgodama zapravo četvrtkom (dan pre Velikog petka). Ovakvi podaci se dovode u vezu sa tim što je Uskrs veliki ''porodični'' praznik i četvrtkom veliki broj građana putuje od mesta u kojem rade i borave ka mestima u kojima žive njihove porodice, kako bi zajedno proslavili praznik.
Podaci Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuju da četvrtkom, dan pre Velikog petka, u Srbiji u proseku pogine tri lica dnevno u saobraćajnim nezgodama. Povećano stradanje u saobraćajnim nezgodama je prisutno i ponedeljkom (drugog dana Uskrsa) kada se veliki broj učesnika u saobraćaju nakon praznika vraća ka mestima u kojima rade i borave.
Kada su prvomajski praznici u pitanju, u prethodnih pet godina u vreme prvomajskih praznika poginulo je 11 ljudi. U danima oko prvomajskih praznika, najveći broj pogine baš na ''Prvi maj''.
Saobraćajne nezgode sa smrtnim posledicama se za vreme uskršnjih praznika najviše događaju na otvorenim deonicama državnih puteva. Kada su prvomajski praznici u pitanju, zanimljivo je istaći da se saobraćajne nezgode sa poginulim licima podjednako događaju na državnim putevima, lokalnim putevima, ali i na nekategrisanim putevima.
Na nekategorisanim putevima se za praznik ''Prvi maj'' u značajno većem broju događaju saobraćajne nezgode sa poginulim i povređenim licima, nego što je to slučaj u ostalim danima tokom godine.
Analize koje sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja ukazuju na to da su najčešći faktori nastanka saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima u vreme uskršnjih i prvomajskih praznika ''neprilagođena brzina'' i ''vožnja pod dejstvom alkohola''.
Brzina predstavlja faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda, ali i u najvećoj meri i određuje težinu njihovih posledica. Naime, kod većih brzina su šanse za učestvovanje u nezgodi veće i veća je težina posledica nezgoda.
Važno je istaći da je, u vreme ovih praznika, povećan uticaj alkohola na nastanak saobraćajnih nezgoda. Za vreme uskršnjih praznika svako deseto poginulo lice je nastradalo u saobraćajnoj nezgodi zbog alkohola kao uticajnog faktora. Kada su prvomajski praznici u pitanju, uticaj alkohola je još zastupljeniji. U vreme prvomajskih praznika, svako sedmo poginulo lice u saobraćajnim nezgodama je nastradalo zbog alkohola.
Svesni smo činjenice da u danima uskršnjih i prvomajskih praznika popijemo koje piće više, ali isto tako moramo biti svesni činjenice da ne smemo upravljati vozilom ukoliko smo pod dejstvom alkohola i da korišćenje alkohola, čak i u malim količinama, povećava rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama za vozače i pešake. Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju oko dvadeset puta veći rizik da učestvuju u saobraćajnim nezgodama u kojima će smrtno stradati ili zadobiti povrede od vozača koji nisu konzumirali alkohol.
Pored brzine i alkohola, na nastanak najtežih saobraćajnih nezgoda utiču često i nepropisno preticanje, obilaženje kolone vozila, neustupanje prvenstva prolaza, a većim posledicama ovih nezgoda u velikoj meri doprinose i nekorišćenje zaštitne kacige, sigurnosnog pojasa i dečijeg autosedišta.
Ovim putem koristimo priliku da apelujemo na sve vozače da u vreme nailazećih praznika oprezno upravljaju svojim vozilima i poštuju saobraćajne propise ne konzumiraju alkohol i psihoaktivne supstance, upotrebljavaju sigurnosne pojaseve, poštuju ograničenja brzina, ispravno prevoze decu uz korišćenje adekvatnih sistema zaštite za decu – dečija autosedišta i/ili sigurnosni pojasevi.
S obzirom na početak sezone dvotočkaša, vozači drugih motornih vozila još uvek ne očekuju povećan broj biciklista i motociklista na putu, pa je potrebno skrenuti im pažnju da očekuju motocikliste i bicikliste i da ih poštuju u saobraćaju, posebno pri preticanju.
Apelujemo i na ostale učesnike u saobraćaju da budu oprezni i da poštuju saobraćajne propise.