Glavni ženski glas u većini pesama grupa Fanki Dži,Dak i Mej dej pripada Mariji Mihajlović.
To je odavno poznato onima koji muziku pažljivo prate, čitaju i uočavaju svaki detalj, a ne samo slušaju finalni proizvod. Marija je otpevala dens hitove devedesetih "Plakati zauvek", "Dačo, volim te", "Pedro", "Kafana na Balkanu" i druge. Retko govori za medije, ali joj se svidela ideja Kurira da pričamo o muzici devedesetih, kada je ona bila neprikosnoveni vokal.
Kada ste počeli da se bavite muzikom?
- U muzici sam od malih nogu. Cela moja porodica se bavila muzikom, deda je svirao harmoniku sa pokojnim Jašarevićem, tata je imao svoj vojni orkestar u Puli, brat takođe svira gitaru i harmoniku. Prvi bend sam imala već sa 13 godina, svirali smo pank i new wave. Naš prvi nastup je bio na koncertu Bajage, bili smo mu predgrupa na koncertu u Velikom Gradistu 1985, u okviru turne "Sa druge strane jastuka". Kada sam došla u Beograd na studije, počela sam da nastupam sa džez orkestrom Radio Beograda, a nekako u to vreme sam počela i da radim album sa Ljubom Ninkovicem. koji se zvao "Zvuk tišine". To su bile akusticne verzije stranih rok hitova 60-tih i 70--tih
Kako ste onda ušli u dens muziku?
- Kada je počeo rat, mi umetnici iz Jugoslavije smo bili smo onemogućeni da putujemo i da radimo kao pre, pa sam se ja više posvetila studijskom radu. Tako sam upoznala Gagija i Daču Daka koji su tada bili deo "Fanki džija" pa su se kasnije razdvojili. Došli su u studio kod Srđana Babovića i tražili su da im on napravi muziku po kojoj bi oni igrali, a iz toga je i nastao njihov prvi album. Posle, kada su krenuli odvojeno, obojica su tražili da im ja pevam vokale.
Vi za Fanki Dži niste pevali samo prvi album "Samo u snu".
- Ne, to nisam ja radila. Ja sam pevala glavne vokale na njihovoj drugoj ploči, na kojoj je bila pesma "Plakati zauvek", pa smo onda nastavili saradnju na skoro svakom sledećem albumu.
Jeste li za njih pevali glavne vokale sve dok je Anabela bila član grupe?
- Da, ali nisam samo ja pevala. Mislim da je na trećoj ploči ona sama pevala, a kasnije su ponekad kombinovali moj i njen glas, a nekad sam samo ja pevala.
Sem njih, s kim ste još radili?
- Sa grupom Mej Dej, u par numera sam pevala glavne vokale. A prateće sam radila skoro svima koji su tada bili aktuelni na sceni, Beet Street, Goci Tržan, Knezu, Gali, Eli Bi, Twinsu..
Đole Đogani tvrdi da nikad niste pevali glavne vokale njegovoj grupi.
- Pa dobro, radila sam mu prateće vokale. A osim toga, ja sam skoro uvek pevala glavne vokale na tim pločama, pa onda oni posle toga pevaju preko mog glasa i to se lepo umiksuje na kraju.
I to su radili?
- Pa neka ih, tako su se učili. Ja sam za to da svaki album na kojem radim zvuči što bolje, mene zanima taj finalni proizvod.
Kako vi komentarišete to što je ta muzika rado slušana među omladinom?
- Meni je drago što je tako. Tada se komentarisalo da je to nekvalitetna muzika, a ispada da je ona mnogo melodičnija i harmoničnija nego ova koju danas slušamo. Trendovi dolaze i prolaze. Ovo što se sada kod nas sluša, na Zapadu je bilo aktuelno pre deset godina. Žao mi je što toliko kasnimo jer mislim da smo jako talentovana nacija.
Postojala je priča da zapravo nikada niste voleli da se slikate i da ste zato uglavnom radili u studiju?
- Pa ne, ja sam na to gledala kao na sastavni deo karijere, ali ne primarni. Uvek sam više volela da radim u studiju, koncerti su mi nekako oduzimali energiju.
Da vam neko sad traži da to radite ponovo, da pevate glavne vokale za druge izvođače, da li biste pristali?
- Meni je to postalo pomalo dosadno. Nije to pitanje novca, nego kreativnosti i mojih želja da realizujem samostalne projekte.
Koje?
- Radim na dva albuma, jedan je na srpskom, a drugi na engleskom. Moji dugogodišnji saradnici, velika imena nase scene su nosioci autorstva na po jednoj pesmi na srpskom, a ovaj drugi je na engleskom jeziku u dzez pop stilu i delo jednog autora. Osim toga, zanima me moja škola pevanja, moji đaci kojima sam posvećena.
Ivan Ercegovčević/ foto: Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: