Idila Drugarice se, okružene seoskim ambijentom, u etno selu Tiganjica, prisetile kako su provodile najveći hrišćanski praznik u detinjstvu, ali i otkrile ko će ove godine biti zadužen za svečanu trpezu
Kristina Kija Kockar i Teodora Džehverović vaskršnje praznike provešće s članovima svojih porodica, što im je veoma bitno, jer su prošle godine najveći hrišćanski praznik provele u rijalitiju.
Pevačice priznaju da nisu preterano vične u farbanju jaja i spremanju trpeze. Teodora je rekla da će organizaciju prazničnog ručka prepustiti mama Goci, dok će Kija prvi put preuzeti ulogu domaćice i u svom stanu u Beogradu ugostiti mamu Nadicu, baku i još nekoliko rođaka.
Kako obeležavate Vaskrs ove godine?
Kija: Ove godine na Vaskrs, nažalost, pada godišnjica smrti mog oca. Dan ranije ću otići na groblje. Vaskrs ću proslaviti u krugu mojih šest omiljenih žena - moje porodice. Dolaze kod mene u Beograd i ove godine sam ja domaćica. Srećna sam što će tu biti moja baka i moja baba-tetka, koje su starije, i što ću imati priliku da ih ugostim. Malo imam tremu.
Teodora: Ove godine ću Vaskrs provesti s porodicom i radujem se tome, jer prethodne nije bilo tako, nažalost.
Prošle godine praznik ste provele u "Zadruzi". Koliko vam je nedostajala porodica tog dana i da li vam je bilo teško?
Kija: Nisam od ljudi koji pate za vreme praznika, pogotovo otkako sam starija, jer sam za iste većinom i radila, pa sam i navikla da budem bez porodice. Uvek mi to obeležimo neki drugi dan, na naš način, ako već nisam tu taj dan.
Teodora: Svaki praznik koji sam provela u "Zadruzi" teško mi je pao. Prvo, zato što nisam bila sa svojom porodicom, drugo, zato što sam živela u okruženju gde ne vladaju harmonija, blagostanje i sve ono što treba da postoji kad se obeležava neki praznik.
Kakav ritual praktikujete na vaskršnji dan?
Kija: Uvek sam odlazila kod bake i mame za praznike, ako sam u mogućnosti, pa je to samo ručak za uži krug porodice. Posle povedem sestričine na sladoled ako je lepo vreme, a ako nije, onda svi dremamo i gledamo TV, pričamo.
Teodora: S porodicom idem ujutru u crkvu. Nakon toga dolazimo kući na svečani ručak. Vlada lepo raspoloženje, družimo se, ceo dan provedemo zajedno, što je retkost.
Sećate li se kako ste obeležavale Vaskrs kao male i čemu ste se najviše radovale?
Kija: Posebno sam volela da ukrašavam jaja, da ih šaram, pa da se posle divim kako su lepa.
Teodora: Obožavala sam Vaskrs kao mala. Naravno, jedva sam čekala da se kucam s društvom. Takmičili smo se čije je jaje lepše i jače.
S kim ste najviše volele da se kuckate jajima? Da li ste se ljutile ukoliko ne pobedite?
Kija: Obožavala sam da se kuckam jajima, a iskreno, bila sam jako ljuta ako moje jaje ne pobedi. Uvek sam volela da budem pobednica. A najviše sam volela s mama Nadicom da se kuckam.
Teodora: S bratom. Uvek sam se ljutila ako izgubim, ali pošto je on stariji, uvek se trudio da me pusti da ga nekako pobedim. Mama je uvek za mene birala jaje za koje misli da je jače.
Ko sprema trpezu i šta najviše volite da jedete?
Kija: Baka je uvek sve pripremala, a poslednjih godina mama dosta toga i naruči da se baka ne muči, mada ona uživa u tome, pa je teško nagovoriti je da sedne i odmori se. A ove godine ću to biti ja, mada ne sumnjam da će ona poneti nešto, za svaki slučaj. Iskreno, ne jedem nešto preterano za vreme praznika. Uživam samo da sedim za stolom. A ono što ja volim da jedem, to baš i nije za Vaskrs.
Teodora: Mama je uvek bila ta koja je farbala jaja i spremala ručak, jer je prava domaćica. Voleli smo roštilj koji je pravila u dvorištu. Sve to je imalo neku specijalnu čar, koja mi sada možda i nedostaje, jer živimo u gradu, gde nemamo naše dvorište, a u tom periodu ono je bilo puno lala i voćkica koje su počele da cvetaju.
Jelena Stuparušić - Marija Dejanović/ Foto: Vladimir Šporčić