OBIČAJI KOJI SU SE VREMENOM IZGUBILI: Žene su nekad bile u ulozi SVEŠTENIKA! Pričešćivale su članove porodice
Nekada nije svako selo imalo sveštenika i crkvu pa je domaćica preuzimala tu ulogu za vreme uskršnjih praznika - kaže etnolog Dragomir Antonić
Najveći hrišćanski praznik Uskrs crkva praznuje još od drugog veka, a bojenje jaja koje simbolizuje ovaj praznik, prihvatila je tek u 12. veku. Narod u Srbiji počeo je s običajem bojenja jaja tek u 16. veku. Nekada se ovaj praznik proslavljao dosta skromno, a u narodu se govorilo da je "najsiromašniji" jer se proslavlja u vreme ranog proleća kada su se domaće zalihe potrošile.
Uskrs je praznik koji se najviše raspoznaje po crvenom jajetu. Ono je univerzalni simbol, jer iz njega nastaje život. Nažalost, neki običaji koji se se vezivali za ovaj praznik, danas su samo uspomena.
Porodični ručak
- Posle uskršnjeg ručka nekada je bio običaj da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu. Slanje pismenih čestitki za Uskrs, deo je srpske građanske tradicije koju treba čuvati - objašnjava za Kurir etnolog Dragomir Antonić.
On navodi da je simbolika ovog običaja od starina predstavljala pričešće, koje je obavljala domaćica.
- Ona je dan ranije umesila hleb, a parčence zagrize onaj koji skače preko praga - to je bila nafora. Onda ga jajetom iz činije protrlja po obrazima i čelu da bude rumen i zdrav, pa poprska vodom sa zdravcem i biljem. Nije svako selo imalo sveštenika i crkvu, pa je domaćica preuzimala tu ulogu i kroz ovaj obred pričešćivala članove porodice - kaže Antonić za Kurir.
Uticaj Zapada
Skromnost je ranije bila smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je poslednjih godina komercijalizovan, što je došlo sa Zapada.
- Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, a danas se otišlo mnogo dalje za protestantskom, potrošačkom logikom. Danas se kupuju razni pokloni, izmišlja se svašta, poput uskršnjih zeka koji nemaju simboliku u Uskrsu - objašnjava Antonić i dodaje da se uobičajilo da na trpezi treba da bude i neko jelo od jagnjetine.
S njim se slaže i prof. dr Vesna Marjanović, etnolog-antropolog, koja kaže da je komercijalizacija praznika donela posebne ponude.
- Danas se na tržištu nalazi raznovrsna ponuda u simbolima samog praznika - od uskršnjih jaja, ukrasnih farbanih jaja, dečjih igračaka i slatkiša u obliku zeca do posebnih dekorativnih tekstilija i drugog aksesoara za prazničnu trpezu.
Brojke
*7 nedelja posta prethodi Uskrsu
*12. vek - početak farbanja jaja u Evropi
*16. vek - u Srbiji počinju da se farbaju jaja
Kurir.rs/ Mina Branković
Foto: AP, Profimedia, Shutterstock