Klepetana nema u gnezdu više od nedelju dana, a od tri jaja koja je snela njegova Malena dva su se smrzla, a jedno je bilo mućak.
"Potomaka Malene i Klepetana više neće biti", kaže Stjepan Vokić penzionisani školski domar koji se 17 godina brine o ove dve rode.
Ljubavna priča o privrženosti i vernosti dve rode, Malene i Klepetana u Brodskom Varošu, gotovo sigurno je okončana. Klepo je ovog proleća poranio nedelju dana, bio sa Malenom, vodili su ljubav u gnezdu, Malena je snela tri jaja, idila je potrajala tri nedelje. A onda se sve preokrenulo.
"Zajedno su 17 godina. Lani je imao sa Malenom sedam jaja, ove godine nešto je ipak krenulo po zlu ili je starost posredi. Imali su samo tri. Dva jaja su se smrzla i njih dvoje su ih pokidalii, a treće sam spasio, ali je bilo mućak. Znači nešto se nije dalo,. U ovih 17 godina njihove ljubavi na svet su doneli i put juga Afrike 'odveli' čak 66 ptića, to je raritet kad su rode u pitanju i u svetskim razmerama" kaže Vokić.
Posle prvih nekoliko dana počeo je sve ređe da dolazi Malenoj i u dvorište, doleti na gnezdo, ali odmah ode. Kao da je želeo da pokaže da je svemu došao kraj. Njega nema u gnezdu od 18. aprila i verujem d aje otišao u prirodu da negde skonča svoj ovozemaljski život. Kod ptica i još nekih životinja to je tako, gotovo nepisano pravilo. Tuga je velika, ali kao čoveku koji je brinuo o ove dve prelepe, prepametne i brižne ptice drago mi je da je ovog proleća doleteo kući, tamo gde je i počeo svoj život", kaže Stjepan zadržavajući suze.
Kako će sada biti, u proljeće i leto bez prizora o ljubavi i privrženosti Malene i Klepetana, Stjepan može samo da pretpostavi.
"Teško je, preteško, ali moraću da se naviknem na to. Malena mi ostaje i moram barem njoj da pomognem. Po mome proračunu Klepetanu je negde oko 40 čovekovih godina i priznali mi ili ne, blizu mu je bio kraj. Kod njih je 'leti ili umri', i to je to. S Malenom otkad nema Klepe imam problema, neće da jede sama i moram da je 'kljukam'", akže Vokić.
"Stalno je u gnezdu, klepeće non-stop, fali joj Klepo, nego što. Zabije kljun među noge, gotovo kao da plače, i noćima je obilazim da vidim šta je i kako je, da je oraspoložim da nastavi dalje da živi. Danas je malo bolje. Sreća u nesreći je da je tolike godine zbog slomljenog krila jesen, zimu i deo proleća provodila sa mnom pa će sada biti cele godine. Da će patiti za Klepom, patiće , priroda je to. Malena i Klepetan su na svet doneli 66 ptića, imaju na šta da budu ponosni", ističe Stjepan.
"Njihovi potomci imaju svoje brojne potomke, mnogi dolaze ovde blizu, svet roda živi i živeće i dalje, i bez Klepetana, a jednog dana, i bez Malene. Ispunjen sam ponosom što sam mogao da im pomognem, da imaju svoje potomstvo. Trud je bio velik, ali niko nije srećniji od mene", zaključio je za kraj Stjepan Vokić.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto YT