DR VESNA MARTIĆ O PALOM STOPALU: Problem koji krije ozbiljnu bolest
Zašto dolazi do ovoga i da li postoji adekvatna terapija, za Lenu govori neurolog dr Vesna Martić sa VMA
Palo stopalo nije dijagnoza sama po sebi, već simptom koji se viđa u sklopu različitih bolesti i po pravilu upozorava na postojanje nekog ozbiljnog problema na nervnom sistemu.
Pacijent nije u stanju da kontroliše svoje stopalo, otežano ga podiže i pomera ili ga uopšte ne odiže od podloge, što daje utisak "petlovog hoda", kako se popularno i naziva ovakav poremećaj.
OBAVEZAN PREGLED KOD NEUROLOGA
Čoveka sa palim stopalom obavezno mora da pregleda neurolog kako bi se postavila dijagnoza bolesti koja je dovela do ovog problema. Prisustvo bolova, nekih drugih ispada ili postojanje još neke udružene bolesti mogu da nam pomognu u lociranju porekla ovog problema, od čega zavisi način lečenja pacijenta, ali i njegova prognoza.
ČESTI SIMPTOMI
Vrlo često pad stopala prati bol u lumbalnom delu leđa, sa širenjem niz obolelu nogu, što po pravilu ide u pravcu išijasa i diskusa lumbalnog dela kičme, kojeg treba operisati. Ozbiljniji degenerativni procesi na koštanom kičmenom kanalu takođe mogu dovesti do pada stopala, kada nam je od pomoći medikamentna i fizikalna terapija.
Povrede pripadajućeg peronealnog nerva mogu takođe biti razlog za pad stopala, kada ekstenzivnost i priroda povrede utiču na način lečenja i prognozu palog stopala.
Pad stopala viđamo i kod različitih polineuropatija, odnosno zapaljenskih bolesti perifernih živaca, kao na primer kod dijabetičara, što se savremenim lečenjem obično u znatnoj meri povlači.
S druge strane, neurotoksičnost pojedinih lekova (u sklopu hemoterapije, npr.) može dovesti do pada stopala, što se isključivanjem tog leka i simptomatskim lečenjem uspešno rešava.
ORTOPEDSKO POMAGALO ILI OPERACIJA
Kod urođenih polineuropatija, kod pada stopala od pomoći može da bude imobilizacija ortopedskim pomagalom, ali i hirurgija. Međutim, pad stopala nije isključivo vezan za periferne nerve, već se viđa i kao centralni ispad, odnosno može biti posledica oboljenja mozga i kičmene moždine. Kao takav, retko se viđa izolovano, a mnogo češće je udružen sa nekim drugim ispadom: sa slabostima još nekog dela ekstremiteta, sa ispadima senzibiliteta, smetnjama sa mokrenjem i stolicom. Tako, palo stopalo može biti ispad u okviru multiple skleroze, tumora, zapaljenskih i ishemijskih bolesti mozga i kičmene moždine.
Lečenje i prognoza palog stopala nastalog na ovaj način zavise od prirode i stepena oboljenja. Nije retkost da pad stopala zaostane kao posledica pomenutih bolesti, kada su pacijentima od velike pomoći ortopedska pomagala.
Palo stopalo može biti simptom i nekih ređih bolesti koje zahvataju kako periferne nerve, tako i centralni nervni sistem, kao što je to amiotofična lateralna skleroza, gde je prognoza, nažalost, loša jer je reč o degenerativnom oboljenju bez poznatog definitivnog izlečenja.
Dakle, palo stopalo treba shvatiti kao simptom određene bolesti i lečiti ga u skladu sa prirodom te bolesti.
(Vanja Milenković, Foto: Shutterstock)