LOZNICA – Mnogi radnici u Loznici Prvi maj, Međunarodni praznik rada dočekuju sa istim brigama i strepnjama kao i prethodnih godina. Ove im ni nebo nije baš naklonjeno pa neće moći da skoknu ni do nekog izletišta i ’’opuste’’ se uz roštilj. Mnogi će toga dana i raditi po raznim lokalima i kod privatnika radno obeležiti svoj ’’praznik’’, a uteha može da im bude što bar imaju radno mesto o čemu sanja oko 9.300 njihovih sugrađana, koliko ih je na evidenciiji lozničke filijale NSZ.
Nekada je Loznica imala oko 24 hiljade zaposlenih, a Savez samostalnog sindikata Srbije(SSSS) isto toliko članova, dok ih je danas oko 1.500, kaže Zoran Polić, predsednik Veća SSS za Loznicu. SSSS je nekada imao poverenike u Loznici i tri susedne opštine, a danas ih osim Loznice ima jedino još u Ljuboviji dok su Krupanj i Mali Zvornik bez njih. Ni ove godine nema zvaničnih prvomajskih skupova u Loznici ni obeležavanja praznika radničke klase.
- Brojke pokazuju da se situacija menja na bolje. U Loznici je prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja 17.634 zaposlenih, a 9.300 nezaposlenih, što je nešto bolje nego prethodne godine. U Srbiji je, prema podacima za februar, prosečna plata 54.521 dinar, a u Loznici 43.484, dok je minimalna zarada u tom mesecu bila 27.332 dinara. Za prosečnu potrošačku korpu u Loznici je potrebna 1,61 prosečna plata, a u republici 1,39, dok je minimalna potrošačka korpa vredna malo više od 36.000 dinara, i u republici na nju ode 72 odsto plate, a u Loznici 83 odsto – kaže on.
Prema njegovim rečima sa godinama se izgubila suština prvomajskog praznika koji je prerastao u odlaske na roštiljanje u prirodu. Nekada je država bila radnička, ali se u međuvremenu mnogo toga promenilo. Loznica zadovoljno, i sa puno nade, čeka otvaranje fabrika dva strana investitora gde će narednih godina biti ukupno zaposleno oko dve i po hiljade ljudi, a nekada je samo u HK ’’Viskoza’’ bilo oko 11 hiljada zaposlenih.Vreme nesrećnih privatizacija i devedesete pogasile su lozničke firme ’’FAK’’, ’’Moda’’, ’’Zidar’’ koje su imale više stotina radnika. Sindikalac ističe da je potrebno vraćanje jakih inspekcijskih službi koje će suzbijati rad na crno, neplaćanje poreza i doprinosa, utvrditi ko radi na praznike i da li je plaćen za taj rad kako je zakonom predviđeno. Problem je i što radnik navodno prima minimalac, a poslodavac mu realno daje manje novca i zadržava razliku. Da se s tim prekine potrebno je da to zaposleni prijave inspekcijama, ali to ne čine jer strahuju od gubitka radnog mesta u privatnom sektoru.
Dolazak stranih investitora koji nude bolje plate može promeniti situaciju, radnici će od domaćih privatnika odlaziti kod stranaca, a onda će domaće firme, kako bi zadržale radnu snagu, nuditi bolje uslove i plate. Dok se to ne desi radiće se za manje od zakonskog minimalca, pristajati na sve, a prvi maj biće dan kao i svaki drugi za većinu onih koji ne mogu da sastave kraj sa krajem, onima koji nisu sigurni da će, ako su danas zaposleni, to biti i za mesec, ili godinu dana.
Kako kaže jedan stariji Lozničanin, nekada su ’’fabrike pripadale radnicima i znao si kada se zaposliš da će i za pet godina plata biti prvog i 15. u mesecu, i da ćeš sigurno raditi do penzije’’. Danas je izvesno jedino da je svako radno mesto neizvesno.
(Kurir.rs/T.Ilić)