Zapadna obala bi uskoro mogla da bude transformisana razornim mega-zemljotresom – ali ne tamo gde biste očekivali.
Pukotina San Andreas možda jeste najpoznatija linija raseda, ali stručnjaci kažu da subdukciona zona Kaskadija sada predstavlja još veću pretnju.
Prema izveštajima, sledeći puni rascep duž Kaskadije će biti najveća prirodna katastrofa koja će ikada pogoditi Severnu Ameriku. Smeštena na severozapadu Pacifika, potres na Kaskadiji bio bi epskih razmera, možda čak i veći od 9.0 magnituda. Nasilni zemljotres bio bi praćen ogromnim cunamijem.
FEMA predviđa da će najmanje 13.000 ljudi stradati tokom potresa i cunamija u zoni Kaskadije, a još 27.000 bi bilo povređeno.
Kako izveštava Strange Sounds, subdukciona zona Kaskadija je godinama oduševljavala naučnike. Nalazi se severno od raseda San Andreas, gde ispod severnoameričke tektonske ploče klizi okeanska ploča, Huan de Fuka.
Ovo je takođe poznato kao “subdukcija”, zato se linija raseda i naziva “zona subdukcije”. Ime “Kaskadija ” dolazi iz obližnjeg naziva lanca vulkanskih planina Kaskadske planine.
Većinom vremena, kretanje tektonskih ploča ostaje nezapaženo – ali ponekad, tamo gde se granice susreću, to je vrlo primetno. Stručnjaci kažu da se ploča Severne Amerike “zaglavila” na Huan de Fuki. Ploče se mogu nositi sa ovim neko vreme, ali će na kraju doći do “odbijanja”.
Ako, tom prilikom, samo južni deo Kaskadijske subdukcijske zone ustupi mesto veličine – vaša prva dva prsta, recimo – veličina rezultirajućeg zemljotresa će biti negde između 8.0 i 8.6. To je veliki zemjotres. Ako se čitava zona odjednom promeni, događaj koji seizmolozi nazivaju rupturom pune margine, magnituda će biti negde između 8.7 i 9.2. To je veoma velika magnituda.
Procenjuje se da će potres uticati na sve oko njega u krugu od 140.000 kvadratnih milja.
Niz gradova pada u ovu opasnu zonu. U Vašingtonu: Sijetl, Takoma i Olimpia; u Oregonu: Portland, Eugen i Salem. FEMA očekuje da će najmanje milion ljudi biti raseljeno zbog katastrofalnog seizmičkog događaja.
Izveštaji ukazuju na to da će u celini biti pogođeno oko sedam miliona ljudi, ako i kada se subdukciona zona Kaskadija ugasi.
Naučnici se još uvek bore da naprave predviđanja o tome kada bi Kaskadija
mogla da pukne. Prvi znak da se ruptura zaista dogodila biće “kompresioni talas”, koji se oseća kao iznenadni udarac, ali se ne smatra opasnim. Ovi talasi putuju dovoljno brzo da bi bili detektovani 30 do 90 sekundi pre drugih seizmičkih talasa.
Ovo dragoceno vreme može da se iskoristi za primenu mera odgovora na zemljotres, ali PNV je potpuno nepripremljen za tako katastrofalan zemljotres.
Čudni zvukovi objašnjavaju da se Oregon i Vašington suočavaju sa stvarnim rizikom da će zemljotres izazvati mnoge druge male katastrofe. Kada počne zemljotres, može započeti proces koji se naziva “odlivanje”, kada čvrsta zemlja počinje da se ponaša kao voda.
Petnaest odsto Sijetla izgrađeno je na zemljištu koje se može izliti, uključujući sedamnaest dnevnih centara i domove trideset četiri hiljade i pet stotina ljudi. Kritično je i energetsko infrastrukturno čvorište u Oregonu, šest milja od Portlanda, kroz koje teče devedeset procenata državnog tečnog goriva i gde se nalazi sve, od električnih podstanica do terminala za prirodni gas.
Klizanje i potresi će udruženi izazvati požare, poplave, kvarove na cevima, štete na branama i izlivanje opasnih materija.
Šteta prouzrokovana bilo kojim brojem ili kombinacijom ovih incidenata može znatno premašiti stvarni potres. Kaskadija nije doživela veliki zemljotres od 1700. godine, a stručnjaci su zabrinuti da je to već odavno trebalo da se desi.
Skorašnji podaci merača plime i oseke su zabeležili porast seizmičke aktivnosti. Bilo da je reč o „velikoj“ ili „zaista velikoj“, spremnost bi trebala da bude glavni prioritet za stanovnike pacifičkog severozapada.
Kurir.rs/Strange Sounds
Foto: Profimedia