Deci koju su rodile žene koje pripadaju manjini Jazidi, a koje su silovane od strane boraca Islamske države (ID), neće biti dozvoljeno da se pridruže ovoj zajednici u severnom Iraku, rekle su vođe zajednice.
U saopštenju izdatom kasno u subotu, Vrhovni duhovni savet Jazida izjavio je da ranija deklaracija u kojoj se navodi da će "svi koji su preživeli" zločine ID i njihova deca biti prihvaćeni u zajednici, nije, kako se široko tumači, "uključivala decu rođenu iz čina silovanja, već se odnosi na decu rođenu od dva roditelja koji su Jazidi".
Deca koja su rođena usled silovanja žena od strane snaga ID, bila su predmet žestoke debate u zajednici koja je nekada brojala oko 500.000 ljudi, a koja samo prepoznaje decu ako oba roditelja dolaze iz ove manjine.
Takođe, dugo se smatralo da sve žene koje se udaju van manjinske zajednice više ne mogu da budu Jazidi.
Ali 2015. godine, godinu dana nakon što su borci ID upali u srce Jazida u iračkom regionu Sinžar, gde su masakrirali muškarce i zarobili hiljade žena koje su držali kao seksualne robova, duhovni vođa Jazida Baba Šeik doneo je odluku da žene mogu da se vrate kući.
Prošle nedelje, Hazem Tahsin, šef Vrhovnog saveta vere, izdao je ono što se činilo kao značajan pomak, objavljujući naredbu "prihvatanje svih preživelih i razmatranje onoga kroz šta su prošli kada su delovali protiv svoje volje".
Aktivisti Jazida su odluku pozdravili kao "istorijsku", jer su mislili da će to značiti da će i deca rođena u zarobljeništvu moći da žive među svojim rođacima.
Međutim, Veće je pojasnilo svoju poziciju tokom vikenda, okrivljujući nerazumevanje i "izvrtanje" reči od strane medija.
Ali Khedhir Ilias, zvaničnik Jazida, izjavio je u nedelju da Veće ohrabruje žene da se vrate sa svojom decom, bez obzira na poreklo, ali dodaju da oni "ne mogu da prisile porodice da prihvate" one koji su rođeni iz čina silovanja.
Nevladina organizacija "Hjuman rajts voč" je osudila odluku Veća.
"Sramota za zajednicu", objavila je Belkis Vile, viši istraživač organizacije u Iraku i Kataru.
"Toliko žena koje su zarobljene od strane boraca ID, a koje su kasnije rodile decu iz čina silovanja, rekle su mi koliko je bilo bolno za njih da svoje mališane predaju sirotištima ili porodicama boraca pre nego što su se vratile kući, u svoju zajednicu", napisala je ona.
Mnoge žene koje su kidnapovane iz zajednice uspele su da pobegnu tokom prethodnih godina, a više desetina njih se spasilo u poslednjih nekoliko meseci, kada se ID takozvani "kalifat" raspao u Siriji.
Procenjuje se da se 3.000 Jazidi žena još uvek vodi kao nestalo posle napada ID na zejdnicu.
U Iraku, deca nasleđuju religiju i nacionalnost svog oca, tako da bi oni koji su rođeni od strane sunitskih muslimana trebalo da imaju istu veru. Ali, oni koji su rođeni od osumnjičenih boraca ID koji su ili nestali ili su mrtvi, u opasnosti su da ostanu bez državljanstva zbog nedostatka dokaza o identitetu njihovog oca.
Ranije ovog meseca, irački predsednik Barham Salih predložio je parlamentu predlog zakona kojim bi se osigurale reparacije za žene koje su preživele zločine ID i uspostavili sud kako bi se pojasnila pitanja "građanskog statusa".
Kurir.rs/Al Jazeera
Foto: EPA