BEOGRAD - Srpska salata sve je manje srpska. Sve više povrća u njoj stiže nam iz inostranstva. Količine zeleniša koje uvozima iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet.
U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata, ali najviše uvozimo iz komšiluka. Tako nam više od 60 odsto uvezenih krastavaca dolazi iz Albanije. Iz ove zemlje dobijamo i polovinu ukupno uvezenih količina paradajza, pišu Večernje novosti.
Najviše prodajemo šargarepu, crni luk, papriku i krastavac, i to čini nekih 70 odsto izvoza, dok uvozimo paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu - što predstavlja 63 odsto. Prosečan uvoz svežeg povrća u našoj zemlji je 103.900 tona i godišnja stopa rasta mu je oko četiri odsto.
Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, povrće se u Srbiji proizvodi na 75.000 hektara, a prosečno se godišnje izveze 87.400 tona, u vrednosti od 39,3 miliona dolara. Vrednost uvoza svežeg povrća u proseku iznosi 62,1 milion dolara. A, istraživanja pokazuju da je godišnji uvoz veći od izvoza za 16.473 tone. Zbog toga je, u ovoj oblasti, negativan bilans spoljnotrgovinske razmene u vrednosti od 22,8 miliona dolara.
- Povećanje izvoza može da se postigne većom domaćom proizvodnjom povrća, udruživanjem proizvođača u asocijacije, većom podrškom državnih institucija i intenzivnijim marketingom - ističe Gulan. - U organskoj proizvodnji nalazi se samo 200 hektara povrća, dok je generalno pod organskim zasadim u našoj zemlji nekih 15.000 hektara, što je samo 0,4 odsto obradivih površina.
Srbija godišnje izveze 13.435 tona krastavaca i kornišona, dok istovremeno uveze oko 7.334 tone.
Najveći uvoz, čak 61 odsto je iz Albanije. Iz ove zemlje najviše uvozimo i paradajz. I to čak 51 odsto od ukupnih količina. Paradajza prosečno godišnje izvezemo 9.858 tona, a uvezemo čak 27.542 tone, što nas košta oko 18 miliona dolara.
Ništa bolje ne stojimo ni sa krompirom. I ovde beležimo negativan bilans razmene i to u vrednosti od 1,9 miliona dolara. Naša zemlja, objašnjava Gulan, godišnje izveze 6.636 tona krompira, a istovremeno uveze 15.625 tona ovog povrća. U 2018. godini uvoz je bio veći čak za 24.000 tone.
- Prosečne subvencije u Srbiji iznose 34 evra po hektaru, a u EU su veće od 500 evra - ističe Gulan. - Zbog toga Srbija nije konkurentna. Podsticaji za organsku proizvodnju u našoj zemlji su oko 57 evra po hektaru, a u Hrvatskoj je to 480 evra. Srbija treba da poveća obradive površine, da intenzivira proizvodnju u staklenicima i plastenicima i da budu bolji podsticaji države.
Najveći prosečan izvoz Srbija ima u šargarepi i to je 18.240 tona godišnje, govori sagovornik. To čini 20,9 odsto ukupnog izvoza svežeg povrća. Pozitivan bilans ima i crni luk. Prosečan izvoz, govori Gulan, iznosi 16.068 tona, u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Crnog luka godišnje uvezemo 1.735 tona.
Paprike izvezemo godišnje oko 13.700 tona, a uvezemo oko 8.554 tone. Ne tako slavno, prolaze kupus i keleraba. Prosečno, godišnje izvezemo 5.330 tona, u vrednosti od 1,7 miliona dolara, a uvezemo čak 8.924 tone, što platimo 2,5 miliona dolara.
(Kurir.rs/Večernje novosti/J. Subin)