U Danskoj žive najsrećniji ljudi na svetu, a to potvrđuju sve do jednog istraživanja, a da imaju sreće otkrio je i jedan Beograđanin koji je odlučio da poseti prijatelje baš za Praznik rada.
Svoju priču iz malog mesta Viborg podelio je sa Kurirom:
"Ne pamtim kada sam uspeo da spojim nekoliko neradnih dana zbog vaskršnjeg praznika i Prvog maja pa sam odmah odlučio da negde pobegnem iz Beograda i Srbije. Nikada nisam bio u Danskoj, a tamo već nekoliko godina žive moji prijatelji pa sam krenuo. Čitao sam da su Danci smireni, nasmejani, srećni ljudi, za razliku od nas Srba. Čini mi se da nas svi prepoznaju čim nas ugledaju po crti na čelu koju stičemo svakodnevnim brigama. Kako bilo, oduševio me je mali gradić na severozapadu Danske, a oduševile su me i Danci. Svaki slobodan trenutak koriste da trče pored jezera, voze bicikl, malo automobila na ulici, pa su tako i mene izmamili da malo prošetam.
Nikada se nisam tako lepo i opušteno nisam osećao kao pored tog njihovog jezera. Mir, tišina, a onda pored jedne klupe ugledam belu kovetu i bilo mi čudno jer njihove ulice, putići i parkovi su toliko uredni, nigde smeća nema. Sagnem se i pretrnim. Puna koverta para, njihovih kruna, sve od 500. Pogledam okolo, nigde nikog. Na koverti piše ime. Vratim se odmah kod prijatelja u stan, nazovem ih i veoma brzo saznaše i nađoše čoveka.
Pokupiše me kolima, za dva-tri minuta smo bili ispred njegove kuće. Čeka nas na vratima. Kad je ugledao da držim kovertu, polete, zagrli me: "Cak, cak..." to im valjda znači hvala. Odmah je otvori. Pomislih sad će da broji pare, a ja i ne znam koliko i šta je bilo. A on izdvoji nekoliko novčanica, stavi mi u ruke. Nasmeja se, pozva nas nas u kuću. Izvadi neke njihove kiflice, mazalice, napravi sok, na razblaživanje, kao nekad što smo mi služili. Nisam mnogo pričao, preveli su mi da je šetao pored jezera, seo malo da odmori i valjda mu je tada ispala koverta a da nije primetio.
Mene to nije zanimalo, razmišljao sam kako da i one novčanice što mi je dao ostavim negde, ali nisam. Iznenadio sam se kad sam saznao da mi je dao 200 evra, a u koverti je bili 2.500 evra u krunama. Rekli smo mu da smo iz Srbije, a on nije bio mnogo iznenađen. Još se jednom zahvalio, a ja sam se u Beograd vratio ponosan, a mogao sam da isplatim minus banci i očistim kreditnu karticu. Nek nisam, sad i Danci znaju da su Srbi dobri momci", završio je svoju ispovest Beograđanin, a ti Danci stvarno jesu srećan narod, u svakom pogledu.
Kurir.rs/PDV/Foto Kurir